Nepoznati hakeri provalili su tokom vikenda na nekoliko stotina litvanskih veb strana i pokrili ih komunističkim simbolima, rekli su u ponedeljak zvaničnici litvanske vlade.

Zvaničnici su naveli da su hakeri postavljali sovjetske simoble - srp i čekić, kao i petokraku zvezdu - a da su prateće poruke začinjene psovkama.

Grupa grčkih anarhista preuzela je odgovornost za četiri akcije "besplatne podele namirnica" u Atini u ime borbe protiv skupoće, rekao je jedan policijski izvor.

Grupa anarhista se oglasila preko Interneta posle jučerašnjeg upada u samouslugu u atinskoj četvrti Nea Smirni. Dvadesetak ljudi sa štapovima upalo je u radnju, napunilo kolica i potom namirnice delilo na ulici.

Piše: Administrator

Ne postoji mesto na ovom svetu gde on nije bio, kroz šta se on nije provukao. Nema nijednog džepa u kome nije bio, nijedne torbice gde se nije zavukao. Nijednog uva koje nije dodirnuo. Svuda ga ima. U prodavnici, na ulici, u kući, na poslu.

KROPOTKIN, Petar Aleksejevič (1842-1921) ruski knez, revolucionar, teoretičar anarhizma, sociolog, geolog i geograf.

- moralne vrednosti kapitalizma na meti antiglobalista -

London - Danas, izgleda, nema koherentne alternative kapitalizmu, ali antitržišna osećanja, ipak, postoje i izražavaju se kroz, recimo, moralističko suprotstavljanje globalizaciji. Činjenica je da nijedan socijalni sistem ne može da preživi dugo bez moralne osnove, pa imajući to u vidu, pitanja koja postavljaju antiglobalisti moraju biti hitno rešena, pogotovo sada usred ekonomske krize. I mada je teško poreći da i tržište ima neku moralnu vrednost sa moralne tačke gledišta, ispravnije je da nas proizvodima snabdeva slobodan, a ne robovski rad, kao i da sami biramo proizvode, a ne da ih bira država. Činjenica da je tržišni sistem efikasniji u stvaranju bogatstva i zadovoljavanju potreba potrošača u odnosu na bilo koji drugi sistem predstavlja dodatni bonus. Zato je moralna kritika tržišta tog sistema fokusirana na njegovu tendenciju da favorizuje moralno neispravni karakterni tip, da daje privilegiju neprihvatljivim motivima i da promoviše neželjeni ishod. Za kapitalizam se, t akođe, tvrdi da ne sadrži princip pravde.

Subverzivni filmski festival (Zagreb, od 18. - 24. maja) ugostio je i Slavoja Žižeka, slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize.

Pored predstavljanja njegove knjige Pervertitov vodič kroz film (Antibarbarus, Zagreb, 2008), zbirke eseja o filmovima, uglavnom holivudskim blokbasterima, posetioci su mogli da posete predavnje "Boj se bližnjeg svog kao što se bojiš samoga sebe", održanog i u Beogradu, doduše prilično različitog sadržaja. Kao i obično, Žižekov nastup bio je dinamičan, pun viceva, dijalektičkih obrta, tvoreći nestandardno filozofsko izlaganje - izlaganje filozofije koja nastaje u trenutku samog izlaganja, svojevrstan "napor uma", filozofiranje on stage. Jedno od sjajnih mesta bila je i analiza sreće, njenih potrebnih i dovoljnih uslova, kroz paralelu sa stanjem u SFRJ. Prvo, neophodno je da u materijalnom smislu imate dovoljno, ali ne previše - da jedete meso skoro svaki dan, ali da ima dana kada to ne činite, podsećajući se kako je lepo jesti meso; zatim, forma vlade mora biti nedemokratska, jer uvek za stanje u državi možete da okrivljujete nekog drugog, nikako sebe; konačno, neophodno je da postoji ideal-tipsko društvo, ne previše daleko i ne previše blizu (to je nekada za stanovnike SFRJ bio Zapad, posebno Nemačka), društvena organizacija o kojoj se mašta i koja se priželjkuje.