KROPOTKIN, Petar Aleksejevič (1842-1921) ruski knez, revolucionar, teoretičar anarhizma, sociolog, geolog i geograf.

- moralne vrednosti kapitalizma na meti antiglobalista -

London - Danas, izgleda, nema koherentne alternative kapitalizmu, ali antitržišna osećanja, ipak, postoje i izražavaju se kroz, recimo, moralističko suprotstavljanje globalizaciji. Činjenica je da nijedan socijalni sistem ne može da preživi dugo bez moralne osnove, pa imajući to u vidu, pitanja koja postavljaju antiglobalisti moraju biti hitno rešena, pogotovo sada usred ekonomske krize. I mada je teško poreći da i tržište ima neku moralnu vrednost sa moralne tačke gledišta, ispravnije je da nas proizvodima snabdeva slobodan, a ne robovski rad, kao i da sami biramo proizvode, a ne da ih bira država. Činjenica da je tržišni sistem efikasniji u stvaranju bogatstva i zadovoljavanju potreba potrošača u odnosu na bilo koji drugi sistem predstavlja dodatni bonus. Zato je moralna kritika tržišta tog sistema fokusirana na njegovu tendenciju da favorizuje moralno neispravni karakterni tip, da daje privilegiju neprihvatljivim motivima i da promoviše neželjeni ishod. Za kapitalizam se, t akođe, tvrdi da ne sadrži princip pravde.

Subverzivni filmski festival (Zagreb, od 18. - 24. maja) ugostio je i Slavoja Žižeka, slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize.

Pored predstavljanja njegove knjige Pervertitov vodič kroz film (Antibarbarus, Zagreb, 2008), zbirke eseja o filmovima, uglavnom holivudskim blokbasterima, posetioci su mogli da posete predavnje "Boj se bližnjeg svog kao što se bojiš samoga sebe", održanog i u Beogradu, doduše prilično različitog sadržaja. Kao i obično, Žižekov nastup bio je dinamičan, pun viceva, dijalektičkih obrta, tvoreći nestandardno filozofsko izlaganje - izlaganje filozofije koja nastaje u trenutku samog izlaganja, svojevrstan "napor uma", filozofiranje on stage. Jedno od sjajnih mesta bila je i analiza sreće, njenih potrebnih i dovoljnih uslova, kroz paralelu sa stanjem u SFRJ. Prvo, neophodno je da u materijalnom smislu imate dovoljno, ali ne previše - da jedete meso skoro svaki dan, ali da ima dana kada to ne činite, podsećajući se kako je lepo jesti meso; zatim, forma vlade mora biti nedemokratska, jer uvek za stanje u državi možete da okrivljujete nekog drugog, nikako sebe; konačno, neophodno je da postoji ideal-tipsko društvo, ne previše daleko i ne previše blizu (to je nekada za stanovnike SFRJ bio Zapad, posebno Nemačka), društvena organizacija o kojoj se mašta i koja se priželjkuje.

LENJIN, Vladimir Iljič Uljanov (1870-1924) istaknuti ruski revolucionar, filozof, pravnik i sociolog; organizator velike Oktobarske socijalističke revolucije 1917. godine.

Završivši gimnaziju Lenjin se u jesen 1887. godine upisao na Pravni fakultet Kazanskog univerziteta.

ENGELS, Fridrih (1820-1895) najveći teoretičar marksizma, filozof, marksist, levičar, najbolji Marksov prijatelj i saradnik. Fridrih Engels rođen je 28. XI. 1820. godine u Barmenu. Poreklom iz bogate trgovačke porodice, Engelsu je bila namenjena perspektivna građanska karijera. Umesto da nastavi putem svoga oca, Engels rano pokazuje znake samostalnosti i već 1838. godine, po završetku gimnazije, odlazi u Bremen gde sluša slobodarske ideje "Mlada Nemačka".

MARKS, Karl (1818-1883) nemački revolucionar, vođa međunarodnog proletarijata, najveći teoretičar socijalističke misli i pokreta, filozof, ekonomist i sociolog. Karl Marks je rođen 5. maja 1818. godine u gradu Triru, u Nemačkoj. Marks je, nakon završene gimnazije, započeo studije prava u Bonu, a nastavio ga je i završio 1841. godine u Berlinu. Još kao mlad, učestvovao je mnogim političkim i drugim ideološkim strujanjima. Već tada, on je proučavao mnoge nauke: bavio se filozofijom, pravom, istorijom, umetnošću i pisao je filozofske rasprave.

Piše: Administrator

Pre više od dva meseca, na televiziji B92 emitovala se emisija "Komunizam i fudbal". Dobro je urađena. Prikazano je kako se igrao fudbal pre više od pola veka i to u komunističkim zemljama (pre svega Sovjetski Savez, a i Mađarska, Čehoslovačka itd). Odlično je primećeno da su tadašnji fudbaleri igrali da bi odbranili i sačuvali ponos komunizma, kao tada neprikosnovenog društvenog uređenja. I kako su ti isti fudbaleri doživljavali oštre kazne ukoliko bi izgubili od nekog. I sve je to tako bilo. Oštro, surovo. Ali, zar je danas bolje?

61. Kanski festival
Soderbergov četvoročasovni epski juriš na „Zlatnu palmu” i Sorentinova storija o demonu Đuliju Andreotiju

Benisio del Toro kao Ernesto Če Gevara

Kan – Prvi utisci o filmu „Če” Stivena Soderberga, sigurno bi bili daleko bolji da projekcija ove četiri i po časa, u kontinuitetu sa kratkom pauzom, duge epske sage o slavnom argentinskom revolucionaru nije usledila posle već osam dana histeričnog gledanja filmova na 61. Kanskom festivalu.