Piše: Administrator

Pre više od dva meseca, na televiziji B92 emitovala se emisija "Komunizam i fudbal". Dobro je urađena. Prikazano je kako se igrao fudbal pre više od pola veka i to u komunističkim zemljama (pre svega Sovjetski Savez, a i Mađarska, Čehoslovačka itd). Odlično je primećeno da su tadašnji fudbaleri igrali da bi odbranili i sačuvali ponos komunizma, kao tada neprikosnovenog društvenog uređenja. I kako su ti isti fudbaleri doživljavali oštre kazne ukoliko bi izgubili od nekog. I sve je to tako bilo. Oštro, surovo. Ali, zar je danas bolje?

Današnji fudbaleri su vrhunski sportisti, nema šta. Igraju i zarađuju. Zarađuju silne milione. I žive od toga. Ali, nije li istina da se izgubila ona čar fudbala, ona čar sporta? Jer, danas je cilj zaraditi. Moto svega je novac. Svi misle da je kapitalizam doneo sreću, pa i fudbalerima. Njima svaka čast. Igraju odlično. A zarađuju možda čak i nepravedno. Zapitajte se samo koliko fudbalski klubovi ili bilo koji drugi sportski klubovi zarađuju, koliko se krade i otima u fudbalu, na račun sirotinje koje ima sve više i više. U redu. Treba da se zarađuje. Ali ne toliko. I ne na takav način.
Veliki je problem što je danas sve više i više sportista koji sve rade samo da bi zaradili, kojima čak više nije ni važno da li su pobedili ili ne. Njih sada kontroliše novac. A kad nekog kontroliše novac, taj je sve izgubio, počevši od svoje ličnosti.

Odista je tačno kako kaže naš proslavljeni košarkaš Duci Simonović da su fudbaleri moralne nakaze. Nemaju svoju ličnost, svoj identitet. Sve čine kako bi zaradili. Obrću se silne pare. I niko da se zapita: ima li danas pravde u fudbalu i fudbalskim klubovima? Danas se i krade u fudbalu. Fudbalska mafija je dosegla vrhunac. A mnogi i ne odgovoraju zbog toga. Mnogi zaboravljaju da je fudbal nastao kao radnička igra. Fudbal je prelepa, kolektivna igra. Svi treba da uživaju u njemu. Ali, šteta. Fudbal je danas, izgleda, postao biznis.

Fudbal se više ne igra kao nekad. Nekad se igrao sa naivnošću i od srca. Mnogi ljudi su danas hladni, oštri, gledaju samo na sebe i ne misle na druge. Takav je postao i fudbal. Sve igrače, trenere, predsednike fudbalskih i drugih sportskih klubova, sve uvažene sportske ličnosti kontroliše samo – novac.

Ostao je još jedan fenomen da se razjasni. Kako to da toliki igrači tako skupo vrede? Pa nisu oni roba, da su im cene tako visoke? I oni su ljudi, kao i svi mi. I oni valjda misle, osećaju. Ali, fudbal, recimo, danas više nije samo biznis – on, skupa gledajući, podseća na veliku pijacu. Samo na tezgama nema voća i povrća, već vrednih ali u mnogo čemu ispraznih fudbalera.