|
MARKS, Karl (1818-1883) nemački revolucionar, vođa međunarodnog proletarijata, najveći teoretičar socijalističke misli i pokreta, filozof, ekonomist i sociolog. Karl Marks je rođen 5. maja 1818. godine u gradu Triru, u Nemačkoj. Marks je, nakon završene gimnazije, započeo studije prava u Bonu, a nastavio ga je i završio 1841. godine u Berlinu. Još kao mlad, učestvovao je mnogim političkim i drugim ideološkim strujanjima. Već tada, on je proučavao mnoge nauke: bavio se filozofijom, pravom, istorijom, umetnošću i pisao je filozofske rasprave.
Marks se kasnije pridružio mladohegelijancima (Fojerbah, Bauer itd.) gde je i počeo, kao Hegelov učenik, da piše filozofske rasprave i dijaloge. Malo zatim, Marks uviđa da se sprema revolucija i ubrzo počinje na tome i da radi. 1842. godine Marks pokreće list "Rajnske novine" gde govori o mnogim ekonomsko-pravnim problemima o Pruskoj. U oktobru iste godine postaje i glavni urednik. Krajem oktobra odlazi u Pariz, gde se kreće u krugu anarhista.
Zajedno sa A. Ružeom radi na časopisu "Nemačko-francuski godišnjaci". Početkom 1844. godine u istom listu objavljena su dva Marksova važna dela: "Prilog jevrejskom pitanju" i "Prilog kritici Hegelove filozofije prava". Godine 1845. Marks piše čuvene "Teze o Fojerbahu". Poslednja, jedanaesta teza glasi: "Filozofi su do sada samo tumačili svet, a stvar je u tome da se on promeni". Ova rečenica ujedno predstavlja još jedan aksiom marksizma. Već 1844, Marks se sprijateljio sa Fridrihom Engelsom i od tada oni su bili najbolji prijatelji. 1847. godine osniva se "Prvi radnički savez komunista" zahvaljujući Marksu i Engelsu. 1848. godine izlazi "Manifest komunističke partije" gde su jasno izloženi planovi i ciljevi komunista. Od 1850. godine Marks počinje da piše niz revolucionarnih i ekonomsko-političkih knjiga: "Prilog kritici političke ekonomije (1859)" i „Kapital (1867)". "Kapital" predstavlja glavno Marksovo delo. To ne samo da je najvažnije delo marksizma i anarhizma već je to i jedno od najboljih svetskih dela političko-ekonomske literature. Marks je bio u Internacionali od 1870. godine kada su počele njegove borbe sa anarhistom Bakunjinom. No, veliki teoretičar radničke klase i ekonomije umro je 14. marta 1883. godine.
Filozofija. Iako je Marks počeo da studira pravo, njegov interes je od početka bio usmeren na filozofiju, tj. na ono područje kojim se u to vreme u Nemačkoj moglo najsmelije ići napred u teoretskom rešavanju pitanja čoveka i istorije. Njegova filozofija razvila se prvenstveno pod uticajem Hegela, čiji je bio učenik. Za razliku od Hegelovog idealizma, Marks je bio zagovornik materijalizma. Smatrao je da je čovek osećajno, materijalno ali i racionalno biće. Odnosi potčinjenosti i eksploatacije dehumanizovali su čoveka i odvojili ga od njegovog vlastitog korena i bića. Marks je uvideo da kapitalizam donosi veliko zlo jer je to poricanje slobode. A evo i zbog čega. Odnosi među ljudima u kapitalizmu su postali odnosi među stvarima. Ali, čovek nikada ne može da postane roba ili bilo koja drugo stvar kojom se trguje. Jer svaki čovek ima pravo na sebe, svoju ličnost i svoje mišljenje.
Glavna Marksova filozofsko-teorijska misao leži, ne samo u koncepciji čoveka i njegovog mesta u svetu i istoriji, već i u – pojmu prakse. Marks je smatrao da u jednom društvu čovek ne sme da bude otuđen, već da se promeni i okrene novoj budućnosti – socijalizmu. Marksova filozofska misao je i danas toliko aktuelna, živa i plodonosna, da je ne može mimoići ni ignorisati nijedna građanska filozofija, pa čak ni ona koja polazi sa izuzetno suprotnih temeljnih pozicija.
| Marks je smatrao da u jednom društvu čovek ne sme da bude otuđen, već da se promeni i okrene novoj budućnosti – socijalizmu. Marksova filozofska misao je i danas toliko aktuelna, živa i plodonosna, da je ne može mimoići ni ignorisati nijedna građanska filozofija, pa čak ni ona koja polazi sa izuzetno suprotnih temeljnih pozicija |
Materijalističko shvatanje istorije. Marks je na osnovu svoje materijalističke i dijalektičke koncepcije sveta i čoveka došao i do radikalno novog shvatanja istorije, koje je društvenim naukama dalo naučnu teorijsku osnovu, a revolucionarnim snagama društva potrebnu orijentaciju u njihovoj delatnosti. "Istorija je klasna borba" zapisao je jednom Marks. Time je on dao ne samo ključ za razumevanje opšte zakonitosti istorijskog kretanja već i za shvatanje savremene istorije. Klasna borba, kao osnovni pokretač istorijskog kretanja u klasnim društvima, nužno mora da ukine klasne razlike. To može da učini samo revolucijom. Vladavina radničke klase u novostvorenoj socijalističkoj državi može biti samo ukoliko se izvrši velika promena i savladaju se sve prepreke ka tom putu. No, budući da proleterijat ukidanjem klasnog kapitalističkog društva ne stvara samo društvo u kojem proleterijat postaje vladajuća klasa, već stvara ujedno bitne uslove za ukidanje svih klasa uopšte, on mora organizovati državu koja će odumirati. "Država radničke klase nužno mora biti diktatura, jer je svaka država diktatura vladajuće klase" zapisao je Marks. Socijalistički proces i sam socijalizam se moraju shvatiti kao postepeno ukidanje upravljanja ljudima i realizovanje takvih odnosa u kojima će se upravljati stvarima, tj. odnosa u kojem će ljudi prestati da budu stvari, i u kojima će, ukidanjem svih oblika ljudskog otuđenja, ostvariti istinski humane odnose i zajednicu.
Ekonomsko učenje. Marks je, gotovo sav svoj život, posvetio ekonomiji i ekonomskim problemima da bi naprednim snagama savremene istorije dao što jasniji uvid u strukturu kapitalizma, njegove zakonitosti i protivrečnosti. U svojim delima, posebno "Kapitalu" i "Teorijama o višku vrednosti" dao je takve doprinose bez kojih je nemoguće razumeti suštinu kapitalističkog načina proizvodnje. Marks se u mnogim stvarima slagao sa ekonomistima poput Adama Smita i Davida Rikarda koji su prvi analizirali kapitalistički sistem proizvodnje. Za njima sledi Marks koji daje nešto drugačije viđenje tog oblika proizvodnje. On to rešava svojom novom teorijom o višku vrednosti i time objašnjava, baš kao i njegov saradnik Fridrih Engels, problem kapitalističke eksploatacije. Marks je dokazao da kapitalizam ne kupuje na tržištu rad, već robu koja proizvodi vrednost, tj. radnu snagu. Samo postojanje kapitalizma pokazuje da je radnik sveden na robu, na stvar koja se prodaje, iz čega proizilaze sve ostale forme dehumanizacije. Vlasnik novca plaća, dakle, dnevnu vrednost radne snage i time dobija pravo da je iskorištava onoliko koliko radni dan traje. Budući da je radniku potreban samo jedan deo radnog vremena da proizvede onoliko vrednosti koliko je potrebno za održavanje njegovog života, ostali deo radnog dana on radi besplatno za kapitalista. Na temelju tih rezultata, Marks je mogao da objasni bit akumulacije kapitala, da pokaže kako se kapitalizam razlikuje od ostalih ekonomskih sistema jer se u njemu radna snaga ne kupuje samo da bi se zadovoljile potrebe kapitalista, već i da bi se oplođivao kapital i stvarao višak vrednosti. On je pokazao da svi oblici eksploatacije proizilaze iz eksploatacije ljudske radne snage, pa je tako i one manifestacije kapitalističkog načina proizvodnje, koje su prividno nezavisne od viška vrednosti, sve upravo na višak vrednosti. Marksov "Kapital" nije samo ekonomsko delo. Ono je svojim misaonim bogatstvom potrebna osnova svake ozbiljnije analize kapitalističke društveno – ekonomske formacije, a ujedno i primer plodnosti metoda koju je sam Marks otkrio.
Marks je čitavim svojim životom pokazao čvsrtu doslednost svojim teoretskim i političkim shvatanjima. Naravno, ni on sam nije umeo da razjasni sve stvari. Neke je, moguće, pogrešno protumačio. No, sve revolucionarne generacije svih kontinenata su u njemu nalazile svoju osnovnu ličnost i putokaz u razumevanju svojih borbi i težnja. Kao što je svojim umom nadilazio svoje savremenike, tako je i svojom praksom nadilazio uskoću jednostranog kabinetskog rada koji često ostaju po strani od gorućih pitanja vremena. Velikom Lenjinu Marks je bio uzor i stalna osnova, baš kao i svakom drugom revolucionaru i komunističkom pokretu. Međutim, njegova dela su se dosta puta pogrešno razumevala. Ipak, njegove ideje su osvetljavale revolucionarni put mnogih naroda na svetu, kao što osvetljavaju i današnje napore u realizovanju socijalizma – onog idela kome je Marks posvetio čitav svoj život i rad. Karl Marks je, nadasve, bio prva najveća i najsvetlija ličnost socijalizma. Dela: "Prilog kritici političke ekonomije" (1859), "Kapital" (1867), "Manifest komunističke partije" (zajedno sa Engelsom) (1847), "Nemačka ideologija" (1845-46), "Kritika Hegelovog državnog prava" i dr.
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
