 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Levičari
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
ENGELS, Fridrih (1820-1895) najveći teoretičar marksizma, filozof, marksist, levičar, najbolji Marksov prijatelj i saradnik.
Fridrih Engels rođen je 28. XI. 1820. godine u Barmenu. Poreklom iz bogate trgovačke porodice, Engelsu je bila namenjena perspektivna građanska karijera. Umesto da nastavi putem svoga oca, Engels rano pokazuje znake samostalnosti i već 1838. godine, po završetku gimnazije, odlazi u Bremen gde sluša slobodarske ideje "Mlada Nemačka".
Tada se on sve više i više interesuje za filozofiju, književnost i politiku. Piše pesme i književne prikaze. Нo, već tada Evropom su počele da se šire velike revolucionarne ideje, pa se i sam Engels u to uverio kada je 1842. godine otišao u Englesku u trgovačku radnju svoga oca gde je nakratko radio a zatim čuo za osnivanje radničkog pokreta. Ubrzo počinje da se interesuje oko toga i 1844. godine upoznaje Karla Marksa koji će mu kasnije postati najbolji prijatelj i saradnik. Tada Engels uviđa krizu koju donosi buržoazija i sa Marksom počinje da piše razne programe i planove. 1848. godine izlazi Komunistički manifest koji je uglavnom pisao Engels, ali i većim delom Marks. Njih dvojica su tvorci tog jedinstvenog programa. Ipak, tri godine pre izdavanja Komunističkog manifesta, dakle 1845., Engels piše delo „Položaj radničke klase u Engleskoj“ gde je izneo tačnu analizu i strukturu radničke klase.
1848. godine Engels Marksu pomaže oko izdavanja „Novih Rajnskih novina“ koje su se dugo vremena posle izdavale i štampale. Između 1860. i 1870. godine Engels je dosta istraživao polja ekonomije pa je i napisao knjigu "Nemački seljački rat". Kasnije, Engels pomaže Marksu oko glavnog dela "Kapital". Engels tu piše brojne predgovore i zaista, kako književni tako i finansijski, pomaže Marksu oko izdavanja i štampanja. Njegova najvažnija dela su i: "Anti- Diring", "Poreklo porodice", " Klasne borbe u Francuskoj". Нakon Marksove smrti 1883, Engels daje sve od sebe i već naredne godine dovršava "Kapital" i štampa ga u više hiljada primeraka. 1889. godine na zasedanju II Internacionale, Engels ponovo objavljuje sva Marksova dela u više tomova. Нajzad, isrpljen svim revolucionarnim zbivanjima umire 5. VIII. 1895. godine. Engelsov pogled na svet i društvo je jedinstven. Videvši zlo u buržoaziji, Engels je smatrao da proleterijat treba da započne veliku borbu protiv krupnih industrijalaca i poslodavaca. "Kada neko nešto ukrade, to nije ništa u poređenju sa tim kada buržuj otme i ukrade proleterovu slobodu i radnu snagu."
Engels: „ Novac je bog ovoga sveta. Buržuj oduzima proleteru njegov novac i čini ga time praktičnim ateistom. Stoga nije nikakvo čudo, ako se proleter pridržava svoga ateizma i ne respektuje više svetinju i moć zemaljskog boga. A ako je siromaština proletera tako velika, da nema ni najnužnijih životnih potreba, da je ostao bedan i bez hleba, onda je podstrek na nepoštovanje čitavog društvenog uređenja još veći. To zna i veći deo buržoazije. (...)
Buržuj može svoj kapital uvećati samo trgovinom ili industrijom, a za obadvoje potrebni su mu radnici.
| Videvši zlo u buržoaziji, Engels je smatrao da proleterijat treba da započne veliku borbu protiv krupnih industrijalaca i poslodavaca. "Kada neko nešto ukrade, to nije ništa u poređenju sa tim kada buržuj otme i ukrade proleterovu slobodu i radnu snagu |
Pa i kad on svoj kapital daje pod interese i tada su mu potrebni radnici, indirektno, jer bez trgovine i industrije se niko ne bi mogao koristiti tim kapitalom i prema tome ne bi mu niko plaćao interes. Stoga buržuj svakako treba proletera ali ne za neposredan život- on bi mogao za to trošiti svoj kapital- već kao što treba neki trgovački artikal ili tegleću životinju, za bogaćenje. Proleter proizvodi za buržuja robu, koju on prodaje uz dobit. Ako dakle potražnja te robe tako raste da su svi radnici koji međusobno konkurišu uposleni, ili se čak oseća i nedostatak u njima, onda konkurencija među radnicima prestaje i buržuji počinju da konkurišu među sobom. Kapitalist, koji traži radnike, zna vrlo dobro, da će veću dobit, imati već usled povećanja cena, prouzrokovanog povećanim potraživanjem, pa će dakle, više voleti da plati nešto veću najamninu nego da ispusti celu dobit; on igra i stavlja na kocku sedlo da bi dobio konja, i, ako ga dobije, onda sedlo rado poklanja proleteru. Нa taj način lovi jedan kapitalista radnike drugog kapitaliste i povišava najamninu. Ali to povišavanje najamnine ide samo dotle, dokle dopušta povećana potražnja. Ako kapitalist, koji je od svoje vanredne dobiti nešto žrtvovao, mora da žrtvuje nešto i od svoje redovne, tj. prosečne dobiti onda će on dobro paziti da ne plaća najamninu veću od prosečne najamnine."
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
