 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Levičari
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
LENJIN, Vladimir Iljič Uljanov (1870-1924) istaknuti ruski revolucionar, filozof, pravnik i sociolog; organizator velike Oktobarske socijalističke revolucije 1917. godine.
Završivši gimnaziju Lenjin se u jesen 1887. godine upisao na Pravni fakultet Kazanskog univerziteta.
Njegov brat Aleksandar je osuđen na smrt i obešen u proleće 1887. godine zbog pokušaja atentata na ruskog cara Aleksandra III; na kraju iste godine uhapšen je i sam Vladimir. Proteran je sa Kazanskog univerziteta i njegova porodica se preselila u selo Kokuškino a zatim u grad Samaru gde je Lenjin proveo skoro četiri godine. 1890. godine dobija dozvolu da privatno polaže pravo i već 1891. godine imao je sve odlične ocene. Već od 1893 postaje ozbiljan marskist napisavši rad "Nova privredna kretanja u seljačkom životu".
Lenjin se borio protiv carske vlasti. Dosta je putovao po Rusiji i uvideo je njene probleme. Bio je veoma ljut i razočaran 1891. godine kada je glad pustošila seljake po čitavoj Rusiji. U Petrogradu je pravio marksističke kružoke sa idejom "Savez borbe za oslobođenje radničke klase." Pisao je mnoga dela sa idejom borbe protiv kapitalizma u Rusiji. U mnogim delima je i izložio teoriju boljševizma. Osim politike, ekonomije i društva u kome se nalazila Rusija, on je pomno proučavao filozofiju. Iščitao je Hegela, Aristotela i Heraklita i osnovne podatke o njima i njihovoj filozofiju zapisao je u svom delu "Filozofske beležnice."
Krajem XIX veka i početkom XX veka, Lenjin je dosta radio na organizovanju ruske radničke socijaldemokratske partije. Međutim, 1903. godine ova partija podelila se na boljševike (na čelu sa Lenjinom) i menjševike (umerenu frakciju na čelu sa Martovim a kasnije i Trockim). Učestvovao je u revoluciji 1905. godine.
Lenjin je još 1912. godine naslutio da će izbiti rat. To se i desilo kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat. Boljševici se u početku nisu interesovali za rat, ali su i sami kasnije u njega bili uvučeni. Mnogo Rusa stradalo je u borbi protiv tadašnje nemačke okupacije.
Kada je 1917. godine socijalistička revolucija pobedila, Lenjin se iz inostranstva vratio odmah i prionuo na posao. 17. aprila 1917. godine pred vodećim partijskim radnicima u Petrogradu pročitao je svoj čuveni referat "O zadacima proleterijata i sadašnjoj revoluciji."
1918. Lenjin je konačno zauzeo vlast. Međutim, pod njim su mnogi ljudi stradali jer kad je došao na vlast, Lenjin se osilio. 1922. godine ozbiljno se razboleo, a 21. januara 1924. godine i umro. Njega je nasledio Staljin.
| Svi Lenjinovi društveni pogledi (sociološki, ekonom. i politički) čine jednu jedinstvenu, logički povezanu celinu. Po njemu, Marks je "prvi postavio sociologiju kao temelj svega" |
Ipak, sve Lenjivove misli i sva njegova delatnost, od trenutka kada je sazreo za javni život, bili su usmereni jednom cilju: ostvarenju socijalizma i ukidanju dugogodišnje buržoazije u Rusiji. Lenjin je uvek bio veran učenik Marksa i Engelsa i taj marksizam je dopunjavao svojim filozofskim, ekonomskim i političkim teorijama. U filozofiji, Lenjin smatra da je osnovno pitanje o postojanju prirode i materije. Smatra da se svi filozofi dele na materijaliste i idealiste. Isto kao Engels i Plehanov, i Lenjin smatra da je pokretanje način postojanja materije. Filozofiju marskizma Lenjin naziva dijalektičkim materijalizmom ili materijalističkom dijalektikom.
Svi Lenjinovi društveni pogledi (sociološki, ekonom. i politički) čine jednu jedinstvenu, logički povezanu celinu. Po njemu, Marks je "prvi postavio sociologiju kao temelj svega". Lenjin je jednim delom uspeo da svrgne cara i da proleterijat napokon dođe do nekakve potpune "slobode" ali su zato posle njega došli diktatori (Staljin, Hruščov). I sam Lenjin je dakle, ubio dosta ljudi ali je ipak imao nekakvu nameru tokom čitavog svog života. Stvorio je tkz. učenje LENJINIZAM o ciljevima i sredstvima klasne borbe radništva u razdoblju proleterskih revolucija i izgradnje socijalizma.
Mnogi tadašnji anarhisti su smatrali da svaku buržoasku državu treba pustiti na miru da sama "odumre". Kritikujući (jednim delom pozitivno) anarhiste i obnavljajući učenja Marksa i Engelsa, Lenjin je smatrao da se uništenje svake države može ostvariti samo u dve etape: najpre treba da se revolucijom uništi buržoaska država i da se zameni proleterskom, a zatim ta proleterska država treba postepeno da odumre.
Mnogi Lenjinovi filozofski i društveno – politički pogledi snažno su uticali na razvoj marksističke misli i međunarodnog radničkog pokreta. No jedno je sigurno: Lenjin je bio velika ličnost levice, sa smelim ali nedovršenim zamislima. Glavna Lenjinova dela su: "Fridrih Engels" (1895), "Šta da se radi?", "Imperijalizam kao najviši stadij kapitalizma" (1916) i dr.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
