 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Sunday, 29 June 2008 |
|
Piše: Administrator
Ne postoji mesto na ovom svetu gde on nije bio, kroz šta se on nije provukao. Nema nijednog džepa u kome nije bio, nijedne torbice gde se nije zavukao. Nijednog uva koje nije dodirnuo. Svuda ga ima. U prodavnici, na ulici, u kući, na poslu.
Mobilni telefon je fenomen XXI veka. Pojavio se iznenada, na svetskom tržištu, krajem prošlog veka i danas je sastavni deo čovekove ličnosti. Mobilni je, nesumnjivo, čudo. Puno je čoveku olakšao život. Ali, sigurno da mu taj život nije učinio smislenijim. Nova tehnologija, istina, čini čuda. Pravi stvari koje možemo samo i da zamislimo. Ona će ubrzo ostvariti sve naše snove. Čak će jednog dana da se napravi robot koji će potpuno zameniti čoveka – moći će da obavlja poslove po kući, da ide na posao, kuca na kompjuteru – a dovoljno je da čovek pritisne željeno dugme na daljinskom koji kontroliše robota. I stvar je rešena. Nova civilizacija je rođena. Počinje novo brojanje vremena. Roboti će se, tako, vremenom, odvići od ljudi i početi sami sebe da kontrolišu. A onda će da dignu revoluciju i naprave opšti haos i veliku pobunu. Ljudi neće moći da ih zaustave. Neće moći da zaustave mašine koje su sami proizveli. I tok istorije se potpuno menja. Jer, roboti će biti moćni. A zašto? Zato što su roboti. Zato što su to mašine kakve svet dosad još nije video. I kakve će tek još biti.
A sve je to počelo od mobilnog telefona, praoca novog doba. Masovnom upotrebom mobilnog telefona, počeli su da se proizvode i MP3 – jevi, vokmeni i razne druge stvari koje su, odista korisne, ali u mnogo čemu i besmislene.
Jer, čovek je stvaralac. Čovek je kreacija samog sebe. Čovek zasniva porodicu, pravi decu i nastavlja vrstu. A mobilni telefon ne. Mobilni telefon je, zato, duplo "inteligentniji" od čoveka. Kako? Pa on je parazit. On se širi preko čoveka. I nikad ne mora da se brine.
Posle mobilnih telefona, rodiće se i novi automobili. Automobili koji će u sebe imati ugrađene magnete tako da nikada više neće dolaziti do sudara, do kolapsa na ulicama i do masovnih gužvi. Kada automobilu krene u susret drugi automobil, on se automatski zaustavlja. I ne da vozaču da krene napred. Ili kako već to ide. Ja nisam naučnik. Ja sam samo prognozer.
To je novo doba.
To je ponovo početak svega. Samo više neće biti ratova (sem ovih ratova robota i ljudi), već će se živeti u harmoniji. Nikad više na ulicama niko neće stradati. Svi će živeti srećno, mirno i u večitom blagostanju. Napraviće se i nešto što će sprečiti sunčeve zrake da tako jako dopiru do Zemlje. Ako to i bude Zemlja, uopšte.
I sve to lepo izgleda. Lepo, da lepše ne može biti.
A onda će se u tom nekom novom dobu, u nekoj novoj sredini, sa nekim novim ljudima (ako to i budu ljudi), u nekom novom mestu i novom okruženju, neko, bar neko zapitati: "Pa, jel ovo valja?"
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
