 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Tuesday, 22 July 2008 |
Piše: Administrator
Dugo su Srbi čekali da im svane, ali izgleda da će još dugo da čekaju zoru. Možda i neće. No, videćemo. Sve u svemu, tonemo u sve veći i dublji mrak, jer je veče još odavno palo. Nadamo se da će da nam stigne lepa zora, ali za sada se samo nadajmo.
Srbija je puna političara koji su obični ludaci. To su ljudi koji su, pre svega, neobjektivni, vlastoljubivi i koji sve čine protiv interesa građana Srbije. U poslednjih 20 godina Srbija je doživela velike katastrofe, između ostalog i građanski rat i NATO bombe. Upala u duhovno blato, ekonomsku krizu i ostale probleme, Srbija i njene "vođe" danas traže spas samo u Evropskoj uniji jer, kako kažu, ne ulaskom Srbije u EU, upalo bi se u velike finansijske, ekonomske i ostale probleme koji bi bili katastrofalni po građane Srbije. Dobro. To je jedan stav. Ali, zašto niko od svih tih dvoličnih političara "evropajaca" nije rekao da li EU ima i svoje probleme, da li bi, i kad bi smo ušli u EU, i dalje bilo poteškoća itd. Niko o tome ne govori. Svi govore o tome kako je tamo sve lešpo, krasno, divno. Niko od tih političara koji se zalažu aktivno za Evropu nije rekao da li ta Evropa ima i svoje probleme, loše strane, greške u spoljnoj politici itd. Ta valjda nije sve na svetu savršeno. Jednom rečju, niko nije objektivan. Svako govori za sebe, u prilog svojim stavovima a niko da se osvrne ima li grešaka. Davno je italijanski filozof i astronom Đordano Bruno zapisao: "Odakle lekar može najpovoljnije da uzme protivlek nego iz otrova? U najvećim otrovima je i najbolja medicina. Zar ne može da postoji jedna ista moć između dve suprotne stvari? Na taj način dolazimo do principa postojanja nečega između dve suprotnosti (...)."
Sasvim je sigurno (bar s naše tačke gledišta) da i druga politička opcija, nacionalizam, za Srbiju, nikako ne valja jer ne bi valjalo da Srbija ne uđe u EU. Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, ali na drugačiji način i ne sa lopovima. Potpuna izolacija Srbije od strane EU ne bi bila dobra, a sa -druge strane saradnja sa zemljama sa drugih kontinenata isto je vrlo važna. U tom pogledu, Srbija je podeljena. A iza tog deljenja sve više tonemo, propadamo, gubimo snagu.
Sadašnja politička situacija u zemlji ne valja, jer niko ne govori istinu. DS i SPS silno žele da Srbija uđe u Evropsku uniju, ne govoreći o njenim lošim stranama. Zar to ne podseća malo na jugoslovenske komuniste koji su, pred sam kraj rata, nagoveštavali kako će svima biti dobro, kako će to biti besklasno društvo i pravi raj na zemlji. Pa i nije bilo baš tako. (Usitinu, jugoslovenski komunisti su imali i dobre strane, ali i svoje greške). Zato treba sve posmatrati ozbiljno i sa najvećom pažnjom, a nikako ne površno i olako.
To je isto jedan od problema aktuelne vlasti u Srbiji. Sve se shvata olako, svi sve znaju. To nije dobro. Skupština se raspušta kad hoće, nezaposlenost sve veća, a da ne govorimo o malim platama na raznim mestima po celoj našoj zemlji itd. A da ne govorimo kako je bilo devedestih godina. Te devedesete godine su početak propadanja srpskog naroda. A danas, ti isti socijalisti, koji su nekada bili veliki nacionalisti, termiti srpske političke scene, koji su doveli do inflacija i ostalih problema, danas su u vladi sa onima koji su ih 2000. rušili. Ima li to smisla? Naravno da ne. E, zato je Srbija upala u veliki mrak, a kad će iz njega da izađe, sam bog zna.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
