 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Friday, 25 July 2008 |
Piše: Administrator
Gle, čuda! Uhapsiše i Radovana. I, na zaprepašćenje svih, nisu oni uhapsili Radovana, nego doktora Dabića, koji neodoljivo podseća na Marksa ili Frojda. Celo to njegovo hapšenje i cela priča o tome kako se skrivao jeste motiv za jedan dobar roman.
Naime, kažu da su uhapsili Radovana Karadžića u petak uveče, u autobusu na liniji broj 73. Prišla su njih šestorica nekom čičici s bradom i s naočarima. Rekli su mu da izađe s njima iz autobusa. Neka dvojica su ga uhvatila, valjda, ispod mišica, a kad su izašli iz autobusa, strpali su ga u kombi. Ipak, cela priča o tome kako se krio veoma je zanimljiva.
Pošto je vest o hapšenju jednog od najtraženijih haških begunaca, lideru bosanskih Srba i predsedniku Republike Srpske, munjevitom brzinom obišla ceo svet, mnogi su pomislili da se on krio negde u Bosni ili po planinama Srbije, ili da je bio u inostranstvu. Kad, gle, čuda, eto ga u Beogradu.
| Šta je mislio dok je guslao ispod svoje slike u kafani u koju je stalno svraćao? "Au, poznat mi je nešto ovaj... hm, hm?" |
Radovan je živeo pod lažnim imenom. Predstavljao se kao dr Dragan David Dabić, neuropsihijatar. Karadžić je odista psihijatar, jer je studirao medicinu i specijalizovao neuropsihijatriju. Dakle, krio se pod okriljem svoje struke. Da bi priča bila što ubedljivija, mirno se šetao po gradu. Dolazio je i u banke i podizao račune, sedeo u kafani „Luda kuća“ i guslao ispod svoje slike! Neverovatno! Živeo je potpuno normalnim životom i ko bi posumnjao da je to Radovan Karadžić! Sarađivao je i u jednom časopisu gde je slobodno objavljivao tekstove o bioenergiji i sl. potpisujući se kao duhovni istraživač! Normalno je kupovao, išao u prodavnicu, čak je i držao par javnih predavanja!
Postavlja se pitanje: da li se Radovan transformisao i postao jedna sasvim druga ličnost? Da li je on zaboravio ko je on uopšte, čime se bavio devedesetih godina? Jer, po svemu sudeći, sada se bavio misionarskim poslom: predavao je neuropsihijatriju, objavljivao tekstove, pisao o bioenergiji i potpisivao se kao duhovni istraživač. Očigledno je da se bavio unosnim poslom i da je, po sudu ljudi s kojima je sarađivao, bio prijatan čovek iako na prvi pogled, sumnjiv. Falilo je još samo to da počne da se bavi filozofijom i teologijom i postane kakav novi bogotražitelj. Svejedno, od onakvog političara do skromnog, sasvim prijatnog čoveka. Da li je on postao drugi čovek? Kažu da se i puno kockao, ranije. No, priča o njegovom skrivanju je potpuno neverovatna. Šta je mislio dok je guslao ispod svoje slike u kafani u koju je stalno svraćao? "Au, poznat mi je nešto ovaj... hm, hm?" Kakav li mu je bio osećaj kad je slobodno prolazio pored policijske stanice? "Hm, vidi ove idiote. Kad bi znali da sam to ja!" Sve, u svemu, Srbi će sad da se na ovo hapšenje vrlo rado pozivaju: sad će svi da se hvale kako su videli tog bradonju, kako je kod njih kupovao na tezgama, u prodavnici, kako se sudario s njim itd. Ali, kažu da su ga u pritvoru ošišali i obrijali i da je sada ponovo, onaj isti stari Radovan. A, šta ako nije? On je samo spolja Radovan, a šta ako je i dalje u duši onaj Dabić, koji se bavi prosvećivanjem ljudi i neuropsihijatrijom. Falilo je, najzad, da ga Gajšek pozove u Agape i da dr Dabić ukrsti svoje mišljenje sa uvaženim profesorom Jerotićem.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
