Leva ideja

Home

Main Menu

Ruski vojnik na Rajhstagu

Breht, Bertold

Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.

Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska) 1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike. Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra. Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni. Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu. U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje. Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia

Citati

Uvodna reč

Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte

U naručju Hegela, u zagrljaju Kanta

Tekstovi
Monday, 18 August 2008
Piše: Administrator Poznato je da je Hegel bio veliki nemački filozof, od kojeg je Marks mnogo toga naučio. Puno toga što je Hegel rekao važi i danas. Ali, šta bi bilo kada bismo se ponovo njemu vratili? Poznato je da je Georg Vilhelm Fridrih poznat po svojoj čuvenoj dijalektici – tezi, antitezi i sintezi. Teza je ono što je pozitivno, ono od čega ima nekakve koristi; antiteza je ono suprotno tome – ono što je loše, što nema nikakve koristi; i najzad, sinteza – kao spoj i jednog i drugog. Ta Hegelova dijalektika dosta podseća na Kantovu zamisao da u racionalistima (koji se oslanjaju na razum) i empiristima (koji se oslanjaju na iskustvo) pronađe neku zajedničku tačku; jer, najzad, moraju i jedni i drugi da budu u pravu, i da i jedni i drugi greše. Kant je onda stvorio sintezu; gledao je i da od jednih i od drugih izvuče nešto pametno. Hegel je to, kasnije, preneo na sva istorijska zbivanja i postao začetnik moderne dijalektike. Ipak, Hegelova trijada ima i više značenja. Teza može da bude neka tvrdnja, neki sud, a antiteza njegova protivrečnost, ili opovrgavanje. Sinteza je onda zaključak, suština. Zato se ta trijada može shvatiti na više načina, ne samo na odnosu dobro – zlo. Hegelova i Kantova filozofija nemaju mnogo čega zajedničkog, ali su obojica nužni da bi se filozofski shvatio savremeni svet. Hegel polazi od čuvene trijade: teza, antiteza, sinteza (njegov primer: biće, nebiće, nastajanje). On smatra da svaka misao morao da bude kompletna, da obuhvati sve, samim tim da bude istinita, dok je Kant, za razliku od njega, smatrao da je ograničenje jedan od uslova istinitog. Uzmimo jedan primer danas: automobili. Teza – omogućili su čoveku da brže dođe na neko mesto, olakšali su mu život, bez sumnje. Antiteza – zagađuju okolinu. Šta je sad sinteza? Sad mora da se pronađe nekakav sklad između teze i antiteze. Mora da se pronađe neka zajednička tačka. To zahteva objektivnost; tačnije, da se prema svemu odnosimo objektivno, da razumemo i prihvatimo ono i dobro i loše u nečemu. A to nije moguće. I zato se bez sumnje, vraćamo Kantu. Kant je smatrao da je neophodno da svaki čovek nosi u sebi kategorički imperativ – odnosno, da u svakom čoveku postoji moralni zakon. Svakom čoveku treba da bude cilj – sam čovek. Ljudi su sve manje i manje objektivni. Postaju hladni, sebični, oholi. Ali, ne svi, naravno. Zaboravljaju da sve ima i svoju lošu stranu. Zaboravljaju da bi trebalo sve da se shvata u celini, a ne samo tako, površno. Zaboravljaju da se ništa ne dešava bez razloga. Da li ljudi mogu da imaju moralni zakon u sebi i da se, samim tim, prema svemu odnose objektivno, razumno, ljudski? To je etičko pitanje. S druge strane, da li mogu da shvate da su oni, kao pojedinci, deo sveta, deo istorije, deo jedne velike zajednice, jer najzad, svi smo ljudi, svi imamo ruke, noge, svi možemo da razmišljamo? Tako nešto bi pitao Hegel. Sve u svemu, savremeni svet etički propada, duhovno se gubi i nestaje. Zašto? Evo još jednog odgovora. Zato što mnogi ljudi nemaju svoju ličnost, pa traže sebi idole i nekakva savrešnstva. Utopija nema. Važno je boriti se protiv vremena u kojem živiš, i u isto vreme biti u skladu s njim. To nije nimalo lako. A opet držati se morala i moralnih načela i principa, kako kaže Kant.

< Prethodno		Sledeće >

[ Nazad ]

Saradnja
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice. Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi

Zajednica

Linkovi

Kontakt

Forumi

Galerija
Galerija

Događaji

14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi