 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
6 sati dnevno pred televizorom |
|
|
|
|
Vesti
|
|
Thursday, 28 August 2008 |
Alarmantno!
Zbog televizije i kompjutera deca prestala da se igraju loptom, a društvene igre izumrle, pokazalo istraživanje Udruženja vaspitača Beograda.
Najmlađi Beograđani ispred TV ekrana i kompjutera svakodnevno provode jako mnogo vremena, gledaju emisije neprimerene svom uzrastu, uprkos znaku upozorenja, vršnjačke igre baziraju na scenama iz američkog rvanja i španskih serija, a na usnama su im neprekidno replike iz Kursadžija.
Dvogodišnje istraživanje Udruženja vaspitača Beograda pokazalo je da bi deca volela da treniraju tenis, fudbal i plivanje, ali za to najčešće nemaju novca niti prostora. Televizor im je omiljena igračka, a šestogodišnjak za računarom provodi 75 minuta dnevno!
Vaspitač Nada Gertner, autor projekta "Uticaj medija igara i igračaka na decu" kaže da je istraživanje pokrenuto prošle godine jer je u vrtićima primećeno da deca donose Pokemone, bejblejdove (vrsta borbene čigre), albume, sličice i crtaće s tom tematikom.
Epilepsija zbog ekrana
- Videli smo da su sve te imitativne igre povezane sa određenim crtanim filmovima i emisijama. Neki od tih crtaća, recimo Pokemoni, zabranjeni su u pojedinim zemljama EU, recimo u Švedskoj, gde se jako vodi računa kako deca odrastaju. Primetili smo višestruki negativni uticaj televizije: boreći se sa bejblejdovima, mališani postaju jako agresivni , a zbog stalne promene svetla na ekranu, koja je toliko brza da ponekad oko ne uspeva da je zabeleži, može da nastane fotosenzibilna epilepsija - kaže Nada Gertner.
Posledice:
Žive virtuelni život u fiktivnom svetu;
Povlače se u sebe i otuđuju od okoline;
Krivi im se kičma, postaju gojazni;
Uče da probleme rešavaju klikom miša;
Kasnije ne mogu da pronađu partnera;
U konfliktima reaguju na društveno neprihvatljiv način;
Ne vrednuju ljudski život
|
Prošle godine anketirano je oko 1000 roditelja dece u vrtićima, o tome kako najmlađi provode slobodno vreme, u kojim igrama i s kojim igračkama, ko bira igre...
- Saznali smo da detetu od tri godine roditelji biraju igračku, a da je kasnije dete bira samo, bez ikakve kontrole. Predškolci igraju kompjuterske igrice ili gledaju TV od pola sata do čak 16 sati dnevno! Deca se više ne igraju loptom, društvene igre polako izumiru, mališani ne uče pravila ponašanja od starije dece, već u četvrtom razredu počinju da četuju, a u najranijem uzrastu koriste izraze kao što su blog, forverdovati, izaći na net - otkriva naša sagovornica.
Na pitanje da li bi radije igrali fudbal ili gledali TV, deca su rekla da bi igrala fudbal, ali nemaju gde. To je isprovociralo ovogodišnje istraživanje Udruženja vaspitača Beograda, sa 1592 ispitanika - roditelja predškolaca, učenika četvrtog i osmog razreda.
Katastrofa u svim opštinama
- Obuhvatili smo svih 16 beogradskih opština, u užim gradskim i prigradskim sredinama (gde su zelene površine veće,a ulice manje prometne). Rezultati su, međutim, svuda jednako porazni. Deca su prestala da igraju društvene, ekipne igre. Polovina već u predškolskom uzrastu u svojoj sobi ima TV i kompjuter, i sami biraju sadržaje. Istovremeno, veliki broj mališana ne bavi se sportom, a kao razloge navode: "nemam gde", "skupo je" i "nemam s kim" dok su roditelji predškolaca odgovrali: "dete je malo" i "nemamo vremena". Deca bi se najradije igrala na sportskim terenima pri školama i na otvorenim sportskim terenima, ali ne mogujer te prostore koriste odrasli - kaže Nada Gertner.
Sve ovo imaće i te kakve posledice, kategorična je naša sagovornica:
- Ako mališani u predškolskom uzrastu ne igraju društvene igre i ne usvajaju pravila ponašanja, postaće asocijalni, povlačiće se u sebe, otuđivati od okoline. U budućnosti neće moći da ostvare emocionalne kontakt, da pronađu partnera. Uz TV i kompjuter vode virtuelni život, stvaraju fiktivni svet u kojem je sve onako kako žele, gde klikom miša rešavaju probleme. Iz sata u sat ubijaju protivnike ili smišljaju zamke, pa se lako može dogoditi da to probaju i u realnom životu. Neizvesno je kako će bez igranja s vršnjacima naučiti da konflikte rešavaju da društveno - prihvatzljiv način i kako da se fizički pravilno razvijaju ako se ne bave sportom.
Čips se najlepše jede kad se sedi na prozoru
U našoj zemlji odavno je izgubljen kompas, profit je stavljen iznad svega. Tako se nedavno pojavila reklama za čips u kojoj goli momak i devojka stoje na prozoru. Deca se smeju i rado prepričavaju reklamu s "golom tetom i čikom" a kad ih pitam šta ta reklama znači, odgovaraju: "Čips se najlepše jede kad se sedi na prozoru", "Čips je lagan, kad ga baciš leluja, zanči da možeš da budeš lagan ako jedeš čips"... To su stravične poruke! Deci može da padne napamet da se bace s prozora za čipsom - upozorava Nada Gertner i dodaje:
- U vreme ekspanzije Betmena, roditelji su nam se obraćali jer su deca masovno uzimale ogrtače i htela da polete preko terase. A američko rvanje nas je ove godine dotuklo. Mališani su se bacali jedni na druge celim telom kao rvači, hvatali se za kosu, udarali glavama o pod. Kad potpuno šokirana uskočim u njih da ih razdvojim, kažu - nije to ništa, samo američko rvanje. Uporno smo pozivali roditelje da bi zabranili deci da to gledaju.
S. Vlajnić
Izvor: Nedeljni telegraf
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |