 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Sunday, 31 August 2008 |
Piše: Administrator
Živimo u komercijalnoj civilizaciji, odnosno u potrošačkom dobu. Novac je postao simbol sveta, bog nove civilizacije.
Ne postoji na svetu stvar koja ne može novcem da se kupi. Čak se, na crnom tržištu, prodaju i ljudski organi. Šta sve čovek neće smisliti samo da bi došao do para. Da li je to onda krah nove civilizacije? Da li smo svi postali roba? Da li se čovek više ne doživljava kao čovek, kao biće koje ume da misli, radi, stvara ili se doživljava kao sredstvo za manipulaciju i iskorištavanje? Zar je i čovek postao roba? Zar je i umetnost postala roba?
Kao što svako vreme ima i svoje loše strane, tako je greška savremenog doba što se izgubila potreba za čovekom. Tu je kapitalizam surov: vreme je novac, što uopšte nije tačno. Čovek treba da ima onoliko koliko mu je zaista potrebno.
| Strašno je kada čovek postane rob sopstvenog rada. Kada se pokori nečemu što je on stvorio i tako izgubi ličnost. |
Nemoguće je da je čoveku za sve potreban novac, odnosno da mu je novac potreban da bi zadovoljio sve svoje potrebe. A kolike su njegove potrebe? Zato je nužno da se čovek ne podređuje samo novcu i poslu, već i da spozna sebe i otkrije svoje potrebe i mogućnosti. Potrebno je duhovno upozna sebe, otkrije svoje vrline i mane, a onda da se posveti poslu i zarađivanju. Važno je da ga u životu ne održava samo zdravlje, već i moral. Važno je da bude zdrav i moralno čist. Ali, preko toga se danas prelazi. Danas je najvažnije "profitirati". Danas je najvažnije izvući korist iz bilo čega, samo da se na tome može zaraditi. Profit je stavljen iznad svih ljudskih potreba. A preko moralnih principa i načela se više puta prelazi.
Važno je ne postati rob komercijalne civilizacije. Važno je da se ne dozvoli da se iz čoveka isisaju sve njegove vrline, sposobnosti a sa druge strane i mane. I najvažnije je: otarasati se otuđenja.
Otuđenje je porok ovog doba. Marks je shvatio kako je biti otuđen najgora stvar na svetu. Još je gore kada čovek nešto radi a ne zna zašto radi. Ili, recimo, kada se otuđi od sopstvenog rada. Ili, čak, kad se otuđi od drugih ljudi i ostane sam, duhovno prazan; kada počne da misli kao automat. Strašno je kada čovek postane rob sopstvenog rada. Kada se pokori nečemu što je on stvorio i tako izgubi ličnost. Ali, o otuđenju neki drugi put. Važno je ne biti duhovno gladan.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
