 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Levičari
|
|
Monday, 22 December 2008 |
GORKI, Maksim pravo ime Aleksej Maskimovič Pješkov (1868-1936) ruski književnik. Rano je izgubio roditelje, iskusio tegobe siromaštva, kroz život se probijao kao šegrt, sudoper, nosač, pisar, pekarski radnik. Željan znanja počinje da se druži sa studentima i zatim čita, beleži, piše, putuje i priča drugima o onome što je pročitao.
U 19. godini, iscrpljen detinjstvom i situacijom u kojoj se nalazi, pokušava samoubistvo. Tada, ipak, počinje da bojkotuje protiv carizma zalažući se za jednakost svih ljudi. 1892. objavljuje prvu pripovetku „Makar Čudra“; 1898. godine u dva toma izlaze „Crtice i pripovetke“ a 1901. „Pesma o burevesniku“. 1902. Gorki je izabran za počasnog člana Ruske akademije. Godine 1905. na strani je radnika, osuđuje krvoproliće, policiju, vojsku, cara- piše proglas protiv samodržavlja. Ubrzo biva zatvoren u Petropavlovskoj tvrđavi, ali na protest intelektualaca mnogih zemalja biva pušten i prognan u inostranstvo u kojem je, kao emigrant, živeo sve do 1913. godine. Bio je osnivač pertijske škole za radnike i član Ruske socijaldemokratske radničke partije. 1921. zbog bolesti na plućima putuje u Italiju, iz koje se vraća deset godina kasnije. Umire pet godina nakon toga. – U svojim delima Gorki prati život ljudi sa dna. Oblikuje život siromaha, skitnica i gladnih. U drami „Na dnu“ osvetljava tugu bivših ljudi, njihovu rezignaciju i traženje utehe u alkoholu. Veruje u čoveka onda kada je taj čovek pregažen, pijanac, skitnica ili kockar. U drami „Malograđani“ predstavlja lik ljudi koje ne voli, svet malograđana sebičnih, sitnih i svih onih zaokupljenih vlastitom egzistencijom.
U trilogiji „Detinjstvo“, „Među ljudima“, „Moji univerziteti“ opisuje svoju mladost. U drami „Neprijatelji“ prikazuje sukob radnika i njihovih izrabljivača. Veru u nepobedivost naroda, u pravednu stvar radničke klase vizionarski nadahnuto izražava delom „Mati“. U pripoveci „Delo Artamanovih“ govori o vučjoj ćudi kapitalizma, o bogatstvu koje počiva na zločinu. Osuđujući građanski individualizam i egoizam, tražeći heroje „koji su voleli i znali da rade“, Gorki je poricao bedu i ugnjetavanje, sve ono što je čoveku branilo da bude čovek. Gledajući u ljudima drugove, prijatelje, saveznike i graditelje – uveren da ne može biti lepote za jedne dok ne bude lepote za sve, Gorki je objavljivao i rečju i delom poruku o solidarnosti proletera. Njegovo delo težnja je da se carstvo buržoazije zameni carstvom slobode. Bio je jedan od najvećih boraca za ljudska prava. |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
