 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Monday, 09 November 2009 |
Piše: Administrator
80-tih godina prošlog veka laganim, ali sigurnim i izvesnim putem počeo je da se gasi jedan od najsurovijih i najoštrijih od svih političkih sistema na svetu – komunizam. U svim zemljama istočnog bloka počela je da se formira jaka opozicija nasuprot vladajućem komunističkom režimu. Bilo je pitanje trenutka koji događaj će simbolično označiti kraj jedne epohe i jednog doba.
Posle mnogih političkih i društvenih previranja koja su potresala Evropu sredinom 80- tih godina, godina 1989. simbolički je označila slom komunizma. S jedne strane, padom Berlinskog zida (koji je pao 9.novembra) simbolom Hladnog rata, i s druge krvavom zimom u Rumuniji čiji je krajnji epilog bio opštenarodni ustanak i smrt Nikolaua Čaušeskua, neprikosnovenog rumunskog diktatora, i uz to nizom drugih događaja, počela je da se urušava sušta suprotnost kapitalizmu i tržišnom neoliberalizmu – komunizam. Komunizam je, kao ideologija, rođen u krvi, a isto tako je i sa političke mape Evrope nestao – u krvi. Ipak, pad Berlinskog zida nesumnjivo je jedan od najznačajnih događaja u drugoj polovini XX veka, koji je označio kraj jednog a početak nekog drugog doba.
Neosporna je činjenica da je rušenjem "Gvozdene zavese" otpočet proces demokratizacije društva ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka. Tog 9. novembra počeo je na drugačiji način da se navija politički sat. Ljudi su sa oduševljenjem gledali kako će slobodno moći da koračaju svojom državom, ali nisu ni slutili šta ih čeka u budućnosti. Upravo je to kamen spoticanja oko značaja i simbolike pada Berlinskog zida: da li je zid zaista pao i da li je, zapravo, taj zid srušen kako bi neki drugi zidovi bili napravljeni?
Svaka revolucija jede svoju decu, to znaju već i vrapci na grani. Tako je bilo i sa Berlinskim zidom. Mnoge ideje koje su propagirane na polusrušenom i grafitima ispisanom zidu danas su zamenjene drugim, sasvim suprotnim idejama i stavovima. Jer, pad Berlinskog zida je bio događaj sam po sebi protivrečan: branili su se principi demokratije, slobode i narodnog jedinstva a dobili smo svet u kome onaj ko je jači određuje pravila igre, u kome se vode ratovi oko svake kapi nafte, u kome svega ima, jedino čoveka nema. Nekad nije bilo slobode govora, a danas nema slobode na vlastitu ličnost. Komunizam, koji počiva na humanim i ljudima bliskim idejama (ali, koji je i odneo puno nevinih ljudskih života) nestao je, a zamenio ga je apatični strah od bilo kakvih promena, socijalnih revolucija – zamenio ga je kapitalizam, koji sve više i više biva omražen kod ljudi, naročito u Americi, zbog lošeg stranja u zdravstvu, obrazovanju i drugim sektorima. Godina 1989. nije bila kraj istorije, nego početak nestajanja ljudskog dostojanstva. Ako je istina da su mnogi od onih mladih revolucionara koji su stajali na zidu i čiji su pogledi bili upereni u demokratiju bili ubeđeni da je komunizam (ili nešto nalik njemu) zauvek nestao, kako je moguće da ti isti ljudi danas uče od Marksa o ekonomiji i da strahuju od gubitka posla? Točak istorije se okrenuo. Stvari se ne gledaju iz jednog ugla. Ako se režim ruši, ne ruši se sistem vrednosti koje je zagovarala ideja u ime režima (misli se na pad komunizma). Zar su tekovine Berlinskog zida građenje drugih zidova? Zar pad Berlinskog zida ne podseća na 5.oktobar 2000. koji je, sa istorijske distance, bio kontrarevolucija? Zagovaralo se jedno, uradilo nešto sasvim drugo. Imamo situaciju da je Srbija od Evropske unije dalja nego ikad, da 800.000 ljudi je bez posla, da 300.000 dece gladuje. To su podaci, činjenice. Zar je tekovina pada Berlinskog zida sramno proslavljanje antifašističke borbe u Beogradu uz homoseksualne zastave i bukete cveća? Zar je tekovina 9.novembra apatija, osrednjost, malograđanština, glad, siromaštvo? Zar danas ima demokratije u svetu, ma šta ona značila? Zar su oni koji su rušili Gvozdenu zavesu zaboravili kakve bi novi režim mogao nedostatke da ima? Zar se nije prava socijaldemokratija rodila onda kad su svi mislili da je izumrla? Zar se danas u svetu živi mnogo bolje nego pre 89-te? Laž. Živi se bolje, ali samo toliko da ustav garantuje svima slobodu i demokratiju. Primena zakona uvek je u suprotnosti sa onim što je zakon. Zato je nepotrebno veličanje pada Berlinskog zida kao događaja koji je presudno uticao na stvaranje demokratije u svetu. Demokratija postoji još od Antičke Grčke. Gledano iz 2009, rušenje Berlinskog zida donelo je olakšanje mnogima, ali i uvelo nas u kapitalistički sistem oblikovanja, čiji je jedini zadatak oblikovati čoveka kao robota i mašinu. Moglo se mnogo, malo se uradilo. Pred kraj milenijuma bombradovani smo od strane NATO pakta – zar je i to tekovina burne 1989.godine? Zar je krojenje svetske politike prema sopstvenim željama isto tekovina pada Berlinskog zida? Za šta smo se borili ako i danas imamo bipolarni svet, u kome se mali narodi ništa ne pitaju?
Važno je da se stavi prst na čelo i razmisli da li je sve tako bajno kako mnogi pričaju. Prava istorija ne poznaje sebičnost. Prava istorija ume da ceni i vrednuje meru i objektivnost. A toga danas nema.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
