 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Žoze Saramago (87), nobelovac i buntovnik |
|
|
|
|
Vesti
|
|
Saturday, 06 March 2010 |
BIBLIJA JE PRIRUČNIK SUROVOSTI
"Mi treba da demonstriramo, da demonstriramo, da demonstriramo i ne napuštamo ulice sve dok ljudi na vlasti ne shvate da narod nije srećan i da svet treba da se menja"
October 23, 2009
Izvor: e-novine, Borjanka Milatović (London)
Kada saznate da Žoze Saramago – ubeđeni ateista, nepokolebljivi komunista, fascinantni politički polemičar i kreator nekih od svetski najimaginativnijih i najboljih lirskih fikcija, živi na vrhovima malog ostrva Lazareta, na Kanarima, u društvu svoje supruge i hiljada knjiga, pomislili biste da se ovaj 86-ogodišnjak prepustio dobrovoljnom izgnanstvu i samoći. Međutim, razlozi koji su ga na to naveli su sasvim drugačiji. Slavni pisac i Nobelov laureat tu se nastanio pre šesnaest godina u znak protesta protiv državne cenzure nad njegovom novelom Jevanđelje po Isusu Hristu, kao i zabrani da knjiga konkuriše za Evropsku literarnu nagradu – sa obrazloženjem "da je opasna po katolike". No, kako stvari stoje, čini se da je dobro što se na taj korak odlučio još tada , jer žestoka polemika koju je ovih dana izazvao svojom oštrom kritikom Biblije i religije, a povodom izlaska njegove najnovije knjige Kain, najverovatnije bi ga naterala da to učini sada.
Naime, prilikom promocije ove knjige, koja na ironičan način govori o Kainu, starijem sinu Adama i Eve i ubici svog brata Avelja, portugalski pisac poznat po svojim levičarskim pozicijama i ukusu za provokaciju i polemiku, izjavio je da je Biblija "priručnik loših običaja", kao i da je Bog u Bibliji "osvetoljubiv, pun mržnje, loš i nedostojan poverenja". Saramago je dodao, "u Bibliji su opisani svirepost, incest, nasilje svih vrsta, sukobi. To je neporecivo. Nepobitno. Ali to ja treba da kažem da bih izazvao ovu polemiku. Crkva bi volela da stavi po jednog teologa iza svakog čitaoca Biblije da bi mu objasnila da ono što čita treba da bude shvaćeno na simboličan način. Ali, pravo na razmišljanje pripada svakome od nas."
| "Svetu ne nedostaju pokreti koji proklamuju da je bolji svet moguć, ali ako ih ne koordiniramo u jedan organizovani međunarodni pokret, kapitalizam će nastaviti da se smeje svim tim organizacijama, koje mu zapravo ne nanose štetu. Problem je u tome što desnici ne treba nikakva ideja da bi vladala, ali levica ne može da vlada bez ideje" |
Naravno, njegove izjave su, kao i toliko puta do sada, izazvale pravi skandal u Portugaliji. Napadi pljušte sa svih strana, pri čemu ga Crkva optužuje da je "povredio i napao katolike", kao i da je sve to uradio iz "reklamnih razloga". Saramago, pak, na sve te optužbe odgovara mirno: "Ima nerazumevanja, otpora i starih mržnji. Ja sam osoba koja provocira gnev mnogih ljudi. Ali, to me ne uzbuđuje. Sasvim mi je svejedno. Ja nastavljam da radim svoj posao".
A njegov posao nije samo pisanje. Saramago je, naime, oduvek smatrao da ne treba sebe da ograničava isključivo na literaturu, već da , naprotiv, treba da bude uključen i u rešavanje problema društva i sveta. Onoliko koliko to ume i zna. Zato nije ni čudo da se, po njemu, umetnost i politika ne isključuju. Naprotiv. Saramago kaže: "Ne mogu sebe da zamislim van politike i društvenih tokova. Ja jesam pisac, ali moje pisanje ne postoji na zasebnom planu. Slikar slika, muzičar komponuje, a pisac piše. Ali ja verujem da svi mi imamo određeni uticaj, ne zato što smo umetnici, već zato što smo građani. Kao građani, svi mi imamo obavezu da se uključimo i intervenišemo. Građanin je taj koji menja stvari i svet".
Na tribinama i promocijama svojih knjiga ovaj krepki, energični 86-godišnjak, takoreći bez bora, živahnog pogleda i gestikulacije mladića, govori samo nekoliko minuta o svom delu, da bi ostatak vremena proveo u diskusiji o aktuelnim problemima sveta i pitanjima demokratije. I tu ne ostavlja nikakve nedoumice – njegov poznati radikalizam je neumanjen: "Danas nema prave demokratije. Svetom vladaju nedemokratske institucije poput Svetske banke, MMF i STO. Narod živi u iluziji da mi imamo demokratski sistem, a zapravo mi živimo u plutokratiji, u kojoj vladaju bogati".
Saramago govori precizno i pun je strasti i gorčine kada priča o ratu u Iraku, gladi u Africi, nejednakosti i siromaštvu u svetu, a iz svake njegove reči i gesta izbija njegova životna posvećenost demokratiji i levičarskim idejama.
U životu ispunjenom političkom aktivnošću, ovaj veliki erudita i humanista bio je svedok mnogih teškoća. Odrastao kao sin seljaka bezemljaša u selu stotinak kilometara udaljenom od Lisabona, Saramago je svoj prvi roman Zemlja greha objavio kao 23-godišnjak, da bi napravio pauzu od punih 30 godina dok se nije oprobao sa drugim. U međuvremenu, radio je kao mehaničar, državni službenik, metalski radnik, menadžer u izdavačkoj kući i urednik u novinama, sve do 1975. godine, kada se potpuno okrenuo pisanju, objavljujući 1976. Priručnik slikarstvu i kaligrafiji. Od tada pa sve do 1982. je pisao drame, poeziju, eseje i novinske kolumne, kada mu je delo Baltazar i Belmunda donelo međunarodnu slavu i priznanja. Najuspešnija dela napisao je u svojim šezdesetim, a Nobelovu nagradu je dobio 1988, kadaje imao 76 godina.
Često je predstavljan i priman kao pisac pesimista, što se možda najbolje vidi iz njegova dva dela – Slepilo i Viđenje, o moralnom bankrotstvu demokratije. Da li je takav i u pogledu budućnosti sveta? "Svetu ne nedostaju pokreti koji proklamuju da je bolji svet moguć, ali ako ih ne koordiniramo u jedan organizovani međunarodni pokret, kapitalizam će nastaviti da se smeje svim tim organizacijama, koje mu zapravo ne nanose štetu. Problem je u tome što desnici ne treba nikakva ideja da bi vladala, ali levica ne može da vlada bez ideje".
Zato nije ni čudo da ovaj veliki i dosledni borac za ljudska prava apeluje na ljudsku savest, pozivajući ljude na globalni protest – protiv sveta sa ratovima, netolerantnosti organizovanih religija, nejednakosti, nepravde i svakodnevnog poniženja miliona ljudi koji nemaju nikakve nade niti vere u vrednost života. "Mi treba da demonstriramo, da demonstriramo, da demonstriramo i ne napuštamo ulice sve dok ljudi na vlasti ne shvate da narod nije srećan i da svet treba da se menja".
Šta reći sem biti zadivljen upornošću, energijom i hrabrošću ovog 86-godišnjaka. "Da, za mene nekada kažu da sam hrabar. Možda je to zato što više nema inkvizicije. Istina je da se ja u svom životu i radu oslanjam na slobodu mišljenja". Upravo zato, od Saramaga možemo i u budućnosti očekivati neku hrabru, iskričavu i polemičku misao koja bi trebalo da pokrene ovaj svet napred.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |