 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život.
Postoje ljudi koji i ne shvataju da su postali otuđeni od svog rada. Otuđenje, kao psihološki fenomen ovog veka, postaje glavni protivnik levici. Levica kao politička, društvena, ekonomska i kulturna ideja treba da pomogne čoveku, da ga ponovo prosvetli, da ga duhovno unapredi, da ga vrati na istinski put slobode i pravde. Ona, takođe, treba da mu pomogne da razume svet oko sebe.
Leva ideja je dugo bila na društvenoj margini. Najveći uspeh doživela je trijumfom ideja koje su zagovarali Marks i Engels, a najveći pad i potpunu katastrofu pod komunistima u prošlom veku (naročito u Sovjetskom Savezu i Kini). Komunizam je trebao da ispadne najpravednije društveno uređenje, a ustvari, ispao je gori nego što smo to mogli i da zamislimo. Zato je danas leva ideja dosta potonula. Ali u svetu kakav je danas, levica je naprosto neophodna. Neophodni su simboli bunta, revolucije, društvene delatnosti, socijalne pravde, duhovnog preporoda, pa čak i utopije.
Zato, neka vaše opredeljenje bude levica! Levica je uvek bila simbol borbe protiv nepravde i lopovluka. Svi oni koji zagovaraju socijalnu pravdu, slobodu, jednakost, svi oni koji se bore za nekakve ideale i protiv nekog zla, svi koji imaju neke ideje, svi koji bi da nešto promene a nemaju gde, svi koji smatraju da je danas svet u mnogo čemu nepravedan, sve patriote, svi marksisti, anarhisti, radnici, studenti, penzioneri, mladi, nezaposleni – svi, ama baš svi, dobrodošli su na ovom sajtu!
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Uvodna reč 
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
