 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
Sajt “Leva ideja” krenuo je s radom krajem meseca juna 2008. godine. Nastao je kao pokušaj da se u Srbiji ponovo obnovi ideja levice, socijalne pravde, slobode i jednakosti. Osmišljen je tako da se na njemu može naći sve što je vezano za levicu i uopšte levu ideju.
Levica je već dugo na društvenoj margini. Ideje socijalne pravde su u Srbiji davno zapostavljene. Revolucionarni pokreti više ne postoje. Ali, sajt “Leva ideja” postoji zato što je danas velika nepravda u svetu, zato što bogati otimaju siromašnima, zato što čovek počinje sve više i više duhovno da propada. Leva ideja to pokušava da spreči. Leva ideja se bori protiv kapitalizma. Bori se protiv otuđenja i duhovne učmalosti. Ona se, takođe, bori za novog čoveka.
Leva ideja nije nikakva represija. Ona oštro osuđuje i staljinizam, i maoizam, a s druge strane i kapitalizam, fašizam, rasizam i nacizam. Ona se bori za to da svi ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, slobodu govora, pravo na veroispovest, javnu kritiku i tome slično. Ovaj sajt je, zapravo, oblik „najdemokratičnijeg socijalizma“. Borimo se i protiv kriminala, lopovluka, demagogije i svih ostalih loših stvari koje štete jednom narodu. Zalažemo se za socijalizam, za pobedu radničke klase, za pobedu levih ideja, za pobedu svih ljudi koji teže nekakvim promenama.
Na stvaranje ovog sajta dosta su uticale ideje studentskih pobuna 1968. godine. Studenti su bili levičari i borili se za socijalizam, i bili protiv novonastale crvene buržoazije.
Socijalizam je nastao iz samog učenja Karla Marksa, marksizma, a proširio se u društveno uređenje- komunizam. Socijalizam teži ka uspostavljanju besklasnog društva gde su svi ljudi jednaki i slobodni. U takvom društvu nema ekspolatacije i ugnjetavanja radnika, jer, u suštini, radnik radi za buržuja a slabo je plaćen. Tu se javlja problem. Buržuj (danas- tajkun, masovni lopov) otima veći deo plate radniku i stavlja ga sebi na račun. To je u suštini nepravedno i zbog toga mnogi današnji „buržuji“ treba da se nađu pred sudom. No, većina država je danas takva da nema normalnih sudova, već svi oni tajno rade za „buržuje“. I time vidimo da je cela država, jednom rečju, okrenuta protiv siromašnih radnika i drugih ugnjetavanih i slabo plaćenih ljudi. „To se može iskoreniti samo revolucijom“ zapisao je jednom Karl Marks. Ispostavilo se da je to potpuno tačno, ali da pre toga ljudi sami sebe moraju da promene.
Zbog toga i zbog niza drugih stvari, postoji “Leva ideja“. Zalažemo se za svet u kome će ljudi pomagati jedni drugima, umesto da svako gledamo samo sebe, kao što je to danas najčešće slučaj.
Za svet u kome se neće grabiti, već deliti.
Za svet u kome će biti veće zadovoljstvo davati nego uzimati.
Želimo svet u kome će vladati solidarnost umesto sebičnosti.
Za svet velikodušne uzajamnosti umesto uskogrude zatvorenosti u sebe.
Sajt osmišljava i vodi redakcija Leve ideje.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
O nama 
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
