 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Thursday, 09 October 2008 |
Piše: Administrator
Po svemu sudeći, savremena radnička klasa bitno se razlikuje od one iz – XIX veka. Odnosno, način shvatanja i delovanja radničke klase u savremenom društvu je drugačiji. Sindikalnih pokreta sve je manje. Velikih štrajkova nema. Umesto da prvi maj bude dan svih radnika sveta i svih zaposlenih ljudi, danas ga, bar u Srbiji, slavi sve manji i manji broj.
O čemu je reč? Zar je moguće da će čovek, izgubljen u potrošačkoj civilizaciji, doživeti opet slom? Zar je moguće da se više u Srbiji ne organizuju veliki, ogromni skupovi radnika koji bi se borili za veća prava, bolje plate? Nema veze iako to ništa ne uspe. Važno je da se ljudi skupe oko ideja, zajedničkog programa i cilja.
Šta ćete reći, gospodo kapitalisti, na ovu veliku svetsku finansijsku krizu? Kako je do nje došlo? Ko je bankrotirao? Čije su akcije pukle, ko je ostao bez posla? Za sve to je kriv kapitalizam, kome je cilj eksploatisanje ljudske radne snage.
| Bauk kapitalizma kruži oko nas; čuvajte novac, štedite, ne zadužujte se, pazite na kućni budžet, na svoje prihode i rashode, gledajte kako u šta da investirate, kako da dođete do većih plata ili bilo čega drugog. Jer, kapitalizmu je omiljen plen novac |
Međutim, savremeni kapitalisti su lukavi; umesto da fizički eksploatišu rad čoveka – oni su smislili moćne mašine i kompjutere, koji su, bez sumnje dosta pomogli čovečanstvu, ali ga isto tako i upropastili. Koliko samo vremena deca provedu ispred televizora, umesto da igraju društvene igre ili se igraju napolju? To su samo neke od grešaka kapitalizma. Koliko ljudi u SAD ostaje na ulici? Koliko samo pacijenti treba tamo da plaćaju? Kakva zdravstvena osiguranja i nekakve besplatne stvari. Nema toga u američkom kapitalizmu. Tamo vlada novac; sve se podređuje novcu, čak i ljudski život ako treba.
Zato savremeni socijalisti ustaju protiv kapitalizma; dižu glas protiv moćnog bauka koji se širi ne samo Evropom, već i celim svetom. Bauka koji razara čoveka; koji ga tera da radi dan – noć da bi imao da nahrani porodicu i podmiri račune, a da njemu najposle malo ili ništa ne ostane. Surov je kapitalizam. Tzv. ideolozi kapitalizma iz XVIII i XIX veka su zaboravili da uvođenjem mašina (Industrijska revolucija) u privredu i eksploatacijom ljudske radne snage, oni odista podižu ekonomiju zemlje (raste proizvodnja) ali je i sve više siromašnih. Neki ostaju i bez plata i bez posla. Nikakav kapital, nikakvu vlast nad sredstvima za proizvodnju (Marks) radnici nisu imali. Zato je, kako na ekonomskom, pa zatim na političkom ali i kulturnom planu kasnije, pojava levica bila neophodna.
Postoje li danas radnička prava? Mogu li radnici da se nadaju boljoj budućnosti, ili ostaju samo da se pišu pamfleti o njima a da se ništa ne radi? Jer u kapitalizmu je sve novac; ne postoji stvar koja se tamo može dobiti besplatno.
Najzad, zapitajmo se hoće li socijalizam opet trijumfovati? Pobeda slovenačkih levičara ukazuje na to da se Slovenija sprema za nekakvo skretanje na levo.
Bauk kapitalizma kruži oko nas; čuvajte novac, štedite, ne zadužujte se, pazite na kućni budžet, na svoje prihode i rashode, gledajte kako u šta da investirate, kako da dođete do večih plata ili bilo čega drugog. Jer, kapitalizmu je omiljen plen novac.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
