 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Vraćamo se na veliku pozornicu Rusije |
|
|
|
|
Vesti
|
|
Sunday, 21 December 2008 |
Intervju: Genadij Andrejevič Zjuganov, predsednik CK Komunističke partije Ruske federacije, najavljuje ofanzivu starih snaga
OBIČNA menza, gde se brzo hrane službenici Saveta Evrope u Strazburu. S ogromnim, pomalo zaboravljenim, jarkocrvenim bedžom, na sivom reveru čiji ugao probadaju srp i čekić, strpljivo, u prebukiranoj sali usred podnevne pauze, merka mesto Lenjinov naslednik Genadij Andrejevič Zjuganov. Hitar pogled, odlučan korak, ulovljena stolica. Seda, i odmah umače komad smeđeg hleba u mrki saft alzaškog gulaša.
U pratnji dva verna, brkata saradnika, kao da su pristigla iz onih vremena, poslanik Saveta Evrope zaokružuje za prostim ručkom, bez stolnjaka, svoj mali svet.
U ovo smutno vreme za kapitalizam svetska finansijska kriza inspiriše čak i one s preživelim idejama. Među onima koji nude ovaj povratak u budućnost je i, od mnogih neshvaćen, setan što ga je promašila epoha, Genadij Zjuganov.
| Daleko od toga da je sve u SSSR bilo idealno. Ali, treba razumeti da se sovjetski model socijalizma stvarao u specifičnim uslovima ogromne zemlje sa neprijateljskim okruženjem |
- Ljudi se sve češće sećaju vremena SSSR-a kao boljih godina svog života, kada su obrazovanje i medicina bili visokog kvaliteta i besplatni, kada su se stanovi dobijali a troškovi komunalija bili veoma niski, kada nezaposlenosti nije bilo, kada su svi imali pravo na odmor.
Komunizam je, ipak, ostavio teško nasleđe...
- Ne slažem se s tom tvrdnjom. I danas, 17 godina posle rušenja Sovjetskog Saveza, sadašnja vlast i društvo u suštini se održavaju na onome što je bilo stvoreno u SSSR-u. "Tržišne" snage koje su došle na vlast 1991. godine ne znaju da stvaraju. Za ovih 17 godina nije sazidana nijedna velika elektrana, nijedna velika fabrika, nisu bila otkrivena nalazišta nafte, nije došlo do velikih naučnih otkrića, nisu stvoreni novi sistemi naoružanja. Status Rusije se oslanja na potencijal stvoren u SSSR.
A dovoljno je podsetiti se da sada u zemlji ima tri miliona dece prepuštene ulici. Toga nije bilo čak ni za vreme rata. Strašan je nivo
smrtnosti omladine od alkoholizma i narkomanije. U SSSR su droge bile praktično nepoznate, a sada je ova zaraza progutala cele regione. Ruše se, nekada najbolji u svetu, sistemi obrazovanja i zdravstvene zaštite. Sposobna omladina beži u inostranstvo. Ukratko, globalizacija nas vodi ka nacionalnoj katastrofi.
* Ima li nešto što osuđujete iz perioda komunizma?
- Daleko od toga da je sve u SSSR bilo idealno. Ali, treba razumeti da se sovjetski model socijalizma stvarao u specifičnim uslovima ogromne zemlje sa neprijateljskim okruženjem.
A šta smo dobili kao rezultat pobede "demokratije" po zapadnom obrascu i "tržišne" ekonomije? Drugo mesto u svetu po broju milijardera i jedno od poslednjih mesta u svetu po indeksu ljudskog razvitka. Rusija sada izumire brzinom od skoro milion ljudi godišnje...
* Da li Rusija može, u skorije vreme, da obnovi ravnotežu snaga sa SAD u međunarodnim odnosima?
- To se već događa. Koliko god to izgledalo iznenađujuće, ali sve ove godine posle rušenja Sovjetskog Saveza, vojnostrateški, nuklearni paritet između SAD i Rusije se sačuvao. Vreme leta balističke rakete iz Rusije do cilja bilo gde u Severnoj Americi iznosi 30 minuta. I u SAD to vrlo dobro znaju.
Ali, vladajuća grupa u Rusiji je tokom mnogih godina smatrala srećom da postane mlađi član zapadnog kluba "izabranih". Zbog toga su se ingorisali intresi Rusije. Sada se situacija menja. U rečima rukovodilaca Rusije zazvučale su patriotske note. Ali, do istinske zaštite nacionalnih interesa još je daleko. Isuviše je veliki uticaj "zapadnih prijatelja" u ruskom vrhu.
* Ima li komunizam budućnost?
- Na mesto kapitalizma mora doći efikasniji i pravičniji sistem. To se potvrđuje događajima koji se dešavaju pred našim očima. Nije moguće popraviti sistem koji se zasniva na pohlepi pojedinaca. On vodi svet u katastrofu. Komunizam - to je budućnost naše planete, i u to ne može biti nikakve sumnje.
SLOVENI NA UDARU
* ŠTA se to događa sa Kosovom?
- Zapad je decenijama tamo potpirivao albanski separatizam, postižući slabljenje Jugoslavije. Ispočetka je to bila politička podrška, a potom je prešao na podršku albanskom terorizmu. Zatim, pošto je postalo jasno da Albanci mogu samo da destabilizuju stanje, ali da za više nisu sposobni, u opticaj je puštena vojska NATO. Onda je došlo do etničkog čišćenja nealbanaca.
Sve ovo je veoma dobro poznato u Srbiji. Ovo govorim samo zato da pokažem da u Rusiji odlično znaju šta se događa na KiM.
Ubeđen sam da su se za rušenje Jugoslavije i Sovjetskog Saveza primenjivale iste političke tehnologije, a da su u pozadini stajali isti ciljevi - rušenje vodećih slovenskih država, onih koje ispovedaju principe socijalne pravde i stoje nasuprot diktatu protestantsko-katoličkog zapadnog sveta.
Izvor: Večernje novosti |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |