 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tekstovi
|
|
Monday, 29 December 2008 |
Piše: Administrator
Pre nešto više od pola veka, francuski nobelovac Alber Kami, autor više poznatih romana i drama, zapisao je jednu misao: „Postoji samo jedan ozbiljan filozofski problem: samoubistvo“. Postavlja se sledeće pitanje: zbog čega ljudi dižu ruku na sebe?
Samoubistvo postoji od kada je sveta i veka; ono je, nažalost, prirodno vezano za čoveka. Čovek nije savršeno biće i zbog toga sklon je grehovima i prestupima. Sklon je da razmišlja i o svakakvim perverznim stvarima. Međutim, potrebno jer da čini sve kako bi te grehove i loše navike izbacio iz sebe; jedan od uslova za to mu je i činjenica da mora sam sebe da psihološki upozna, koliko god to zvučalo čudno i apstraktno.
Postoje mnogi razlozi zbog čega ljudi žele „da stradaju od vlastite ruke“: socijalni položaj, nezadovoljstvo samim sobom itd. Uglavnom su to psihološki problemi.
Mi živimo u svetu komercijalne civilizacije, u kojoj vladaju zahlađeni ljudski odnosi, koliko god to izgledalo obrnuto i drugačije na televiziji i reklamama. Taj virtuelni svet, svet u kome nema ničeg racionalnog, u kome je sve više siromašnih i gladnih, svet kome je profit iznad svega, svet koji uništava tradiciju, veru, kulturu – bitno utiče na razvoj čoveka, kako psihološki tako i na materijalnom planu. Od tog sveta, tog „novog doba“ i te civilizacije, zavise, nažalost, mnogi građani širom sveta. Oni koji su zaposleni u preduzećima ili nekim drugim firmama imaju na umu da dobro urade svoj posao i da pošteno prime platu, naročito u momentima kada smo svi svedoci svetske ekonomske finansijske krize. Kako ljudi da prežive sa malim platama, a penzioneri sa niskim penzijama? Danas, ovo će postati osnovni razlozi zbog čega ljudi dižu ruku na sebe.
Ljudi ne samo što bivaju otuđeni sami od sebe i od drugih ljudi, već ne mogu („nije da mogu, a da neće“) da upoznaju sami sebe. Ne mogu da otkriju svoje potrebe, mogućnosti, kvalitete i nedostatke, a glavni razlog za to jesu mas – mediji, čijim idiotizmima bivamo okovani sve više i više, iz dana u dan.
Mnogi ljudi, širom sveta, nezadovoljnim malim platama, činjenicom da bivaju poniženi na poslu, a psihološki „utučeni“ kod kuće, dižu ruku na sebe; žele da izvrše samoubistvo. Nezadovoljni su svime što ih okružuje, mrze ceo svet. Ali, treba ih razumeti, pružiti im novu šansu, razgovarati sa njima.
Kada donesemo racionalan budžet, kada urazumimo odnos prihoda i rashoda u državi, kada budemo više proizvodili nego što uvozimo (jer, valjda na izvozu zarađujemo), kada pohapsimo tajkune i shvatimo šta znači socijalno – pravedna država, kada ne budemo više toliko kukali i ogovarili jedni druge, kada budemo bolje upoznali svoju prošlost i naučili šta je to objektivnost, i kada povrh svega, upoznamo sami sebe – moći ćemo da izađemo iz magle. Do tada, čeka nas i dalje vožnja po slabo vidljivom kolovozu.
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo | 
