 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
VJEDOGONJE POLITIČKOG BEZUMLJA |
|
Tuesday, 31 August 2010 |
Piše: Administrator
Prošlo je dosta vremena od trenutka kada sam shvatio da živimo u državi koja javno promoviše nasilje i koja nastoji da, uprkos moralu i ljudskim vrednostima, za svoje nacionalno geslo proglasi čuvenu Hobsovu rečenicu "Čovek je čoveku vuk" – samo malo izmenjenu "Čovek čoveku treba i mora da bude vuk". Nasilje u Srbiji ne samo što je prisutno gotovo u svim oblicima medija, već je ono opšteprihvaćeno od strane vlasti i, da stvar bude još gora, to nasilje se uopšte ne sankcioniše. Ono se doživljava potpuno normalno, kao sastavni deo jednog društva i toliko se malo radi na njegovom iskorenjivanju da je prosto neverovatno kako imamo pravo da se nazovemo demokratskom državom.
.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Žoze Saramago (87), nobelovac i buntovnik |
|
Saturday, 06 March 2010 |
BIBLIJA JE PRIRUČNIK SUROVOSTI
"Mi treba da demonstriramo, da demonstriramo, da demonstriramo i ne napuštamo ulice sve dok ljudi na vlasti ne shvate da narod nije srećan i da svet treba da se menja"
October 23, 2009
Izvor: e-novine, Borjanka Milatović (London)
Kada saznate da Žoze Saramago – ubeđeni ateista, nepokolebljivi komunista, fascinantni politički polemičar i kreator nekih od svetski najimaginativnijih i najboljih lirskih fikcija, živi na vrhovima malog ostrva Lazareta, na Kanarima, u društvu svoje supruge i hiljada knjiga, pomislili biste da se ovaj 86-ogodišnjak prepustio dobrovoljnom izgnanstvu i samoći. Međutim, razlozi koji su ga na to naveli su sasvim drugačiji. Slavni pisac i Nobelov laureat tu se nastanio pre šesnaest godina u znak protesta protiv državne cenzure nad njegovom novelom Jevanđelje po Isusu Hristu, kao i zabrani da knjiga konkuriše za Evropsku literarnu nagradu – sa obrazloženjem "da je opasna po katolike". No, kako stvari stoje, čini se da je dobro što se na taj korak odlučio još tada , jer žestoka polemika koju je ovih dana izazvao svojom oštrom kritikom Biblije i religije, a povodom izlaska njegove najnovije knjige Kain, najverovatnije bi ga naterala da to učini sada.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 12 January 2010 |
Unuk i svedok likvidacije osnivača Crvene armije i najbližeg Lenjinovog saradnika Lava Trockog Vsevolod Esteban Bronštajn Volkov
Autor: Dragan Bisenić
"Nema više sumnje da će on imati veliko mesto u istoriji. Njegovo ime će živeti sa imenima kao što su Spartak i Grači, Robespjer i Mara, kao vrhunskog revolucionara i strasnog vođe pobunjenih masa." Ovim rečima se vodeći buržoaski američki časopis "Foreign Affairs" oprostio od Lava Trockog. Nijedna ličnost revolucionarne scene 20. veka, posle vođe Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina nije ostavila iza sebe tako magično, trajno i intelektualno izazovno nasleđe kao što je to bio njegov najbliži saradnik Lav Davidovič Bronštajn Trocki.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Monday, 09 November 2009 |
Piše: Administrator
80-tih godina prošlog veka laganim, ali sigurnim i izvesnim putem počeo je da se gasi jedan od najsurovijih i najoštrijih od svih političkih sistema na svetu – komunizam. U svim zemljama istočnog bloka počela je da se formira jaka opozicija nasuprot vladajućem komunističkom režimu. Bilo je pitanje trenutka koji događaj će simbolično označiti kraj jedne epohe i jednog doba.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
MARKSIZAM, HRIŠĆANSTVO, TOTALITARIZAM |
|
Wednesday, 12 August 2009 |
|
Povodom smrti Lešeka Kolakovskog, "Leva ideja" prenosi intervju koji je ugledni poljski filozof vodio sa Ježi Turovičem, u decembru 1988. godine u Varšavi
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Preminuo filozof Lešek Kolakovski |
|
Saturday, 08 August 2009 |
Autor: Beta
Varšava - Poljski filozof Lešek Kolakovski preminuo je 17. jula 2009. u 82. godini, javio je u petak uveče na svojoj internet stranica poljski list Gazeta viborča. Kolakovski je svetski ugled stekao radovima i studijama iz oblasti istorije filozofije, posebno 17. veka, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 06 January 2009 |
Piše: Administrator
„Ljudi se u politici, kao i na bolesničkoj postelji, bacaju s jednog boka na drugi, jer veruju da će tako ležati udobnije“
J.V. Gete
Jedno od pitanja koje, sasvim sigurno, danas muči intelektualce širom sveta, naročito filozofe, sociologe, umetnike ali i druge, jeste da li je vladanje državom zaista umeće, kako kažu stari Grci. Da li su političari danas „umetnici“ u svom poslu?
|
|
Detaljnije...
|
|
|
JUGOSLAVIJA - uspon i pad - |
|
Saturday, 03 January 2009 |
|
Jedna od država koje su obeležile čitav dvadeseti vek, jedna od veoma moćnih zemalja u Evropi nakon Drugog svetskog rata, država koje se neki rado sećaju a neki ne, država po jedinstvenom nazivu i prostorno najveća država na Balkanskom poluostrvu – kroz čitavu njegovu istoriju – bila je Jugoslavija.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Monday, 29 December 2008 |
Piše: Administrator
Pre nešto više od pola veka, francuski nobelovac Alber Kami, autor više poznatih romana i drama, zapisao je jednu misao: „Postoji samo jedan ozbiljan filozofski problem: samoubistvo“. Postavlja se sledeće pitanje: zbog čega ljudi dižu ruku na sebe?
|
|
Detaljnije...
|
|
|
S nadom u bolje sutra: ERNST BLOH, filozof |
|
Saturday, 27 December 2008 |
|
Ernst Bloh (Ernst Bloch) rođen je 8. jula 1885. u Ludvigshafenu u porodici jednog službenika železnice. Od 1905 do 1908 studira filozofiju, fiziku i germanistiku u Minhenu i Vircburgu. Godine 1908. doktorira Kritičkom raspravom o Rikertu i problemu moderne teorije saznanja. Od 1908–11 boravi u Berlinu; zahvaljujući prijateljstvu sa Đerđom Lukačem odlazi u Hajdelberg i zbližava se s krugom oko Maksa Vebera. |
|
Detaljnije...
|
|
| | << Početak < Prethodna 1 2 3 4 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 1 - 11 of 40 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |