 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Filozof i psihoanalitičar, duboki istraživač ljudske psihe: ERIH FROM (1900-1980) |
|
Monday, 22 December 2008 |
|
Erih From (Erich Fromm) rođen je 1900. u Frankfurtu. Od 1934. godine živeo je u emigraciji u SAD, profesor na nizu američkih univerziteta, a od 1951. u Meksiku. Levičar, antinacista, oslonjen na humanističke nauke marksizma, From se istakao kao originalni kritički interpretator Frojdovih koncepcija koja su njegova druga osnovna inspiracija. U svojim delima analizira fenomene savremenog i istorijskog sveta kao što su emocionalni problemi čoveka i njegovog odnosa sa društvom, ljudsko samootuđenje, autoritarno i slobodno („zdravo“) društvo i dr., čime je stekao široku popularnost jednog psihoanalitičara i humaniste. |
|
Detaljnije...
|
|
|
Monday, 22 December 2008 |
|
GORKI, Maksim pravo ime Aleksej Maskimovič Pješkov (1868-1936) ruski književnik. Rano je izgubio roditelje, iskusio tegobe siromaštva, kroz život se probijao kao šegrt, sudoper, nosač, pisar, pekarski radnik. Željan znanja počinje da se druži sa studentima i zatim čita, beleži, piše, putuje i priča drugima o onome što je pročitao. |
|
Detaljnije...
|
|
|
Vraćamo se na veliku pozornicu Rusije |
|
Sunday, 21 December 2008 |
Intervju: Genadij Andrejevič Zjuganov, predsednik CK Komunističke partije Ruske federacije, najavljuje ofanzivu starih snaga
OBIČNA menza, gde se brzo hrane službenici Saveta Evrope u Strazburu. S ogromnim, pomalo zaboravljenim, jarkocrvenim bedžom, na sivom reveru čiji ugao probadaju srp i čekić, strpljivo, u prebukiranoj sali usred podnevne pauze, merka mesto Lenjinov naslednik Genadij Andrejevič Zjuganov. Hitar pogled, odlučan korak, ulovljena stolica. Seda, i odmah umače komad smeđeg hleba u mrki saft alzaškog gulaša.
U pratnji dva verna, brkata saradnika, kao da su pristigla iz onih vremena, poslanik Saveta Evrope zaokružuje za prostim ručkom, bez stolnjaka, svoj mali svet.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Saturday, 18 October 2008 |
|
Novi čitaoci su pripadnici mlađe generacije koja je morala da spozna da se neoliberalna obećanja o sreći i zadovoljstvu nisu obistinila, rekao je izdavač Marksovih dela za nemačke medije
BERLIN - Finansijska kriza koja potresa SAD i zemlje zapadne Evrope učinila je da ponovo počne da raste popularnost „Kapitala“, glavnog dela Karla Marksa, prenosi Beta.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Da li finansijska kriza najavljuje rađanje nove levice? |
|
Saturday, 18 October 2008 |
|
Ovo je kraj kapitalizma i početak socijalizma - tako je minule nedelje, prema "Njujork tajmsu", jedan razočarani američki bankar prokomentarisao činjenicu da su, u globalnoj finansijskoj krizi, i najokoreliji zagovornici neoliberalne ekonomije bili primorani da oberučke prihvate inicijativu države da, nacionalizacijom propalih banaka, spasavaju svet od globalne katastrofe.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Thursday, 09 October 2008 |
Piše: Administrator
Po svemu sudeći, savremena radnička klasa bitno se razlikuje od one iz – XIX veka. Odnosno, način shvatanja i delovanja radničke klase u savremenom društvu je drugačiji. Sindikalnih pokreta sve je manje. Velikih štrajkova nema. Umesto da prvi maj bude dan svih radnika sveta i svih zaposlenih ljudi, danas ga, bar u Srbiji, slavi sve manji i manji broj.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Thursday, 25 September 2008 |
Piše: Administrator
Postoje neke reči koje se potpuno pogrešno shvataju ili se ne tumače dovoljno dobro. Takav je i pojam "demokratija". Demokratija, u suštini, ne znači ono što je njeno pravo značenje. Demokratija, danas, nije vlast naroda. To što se shvata i uzima u obzir pod pojmom demokratije, potpuno je neshvatljivo, jer taj pojam danas više ništa ne znači. Demokratije, danas, nažalost nema.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Sunday, 31 August 2008 |
Piše: Administrator
Živimo u komercijalnoj civilizaciji, odnosno u potrošačkom dobu. Novac je postao simbol sveta, bog nove civilizacije.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Sunday, 31 August 2008 |
|
Gevara, Ernesto de zvani Če Gevara (1928-1967) kubanski revolucionar, levičar, marksist, danas simbol borbe za slobodu. Po zanimanju bio je lekar. |
|
Detaljnije...
|
|
|
6 sati dnevno pred televizorom |
|
Thursday, 28 August 2008 |
Alarmantno!
Zbog televizije i kompjutera deca prestala da se igraju loptom, a društvene igre izumrle, pokazalo istraživanje Udruženja vaspitača Beograda. |
|
Detaljnije...
|
|
| | << Početak < Prethodna 1 2 3 4 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 12 - 22 of 40 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |