 |
|
 |
|
|
Ruski vojnik na Rajhstagu |
 |
|
Breht, Bertold |
Bertold Breht (Bertolt Brecht) (1898-1956) je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač i teoretičar XX veka. Breht je jedan od najvećih dramskih stvaralaca.  Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska)
1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.
Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.
Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.
Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.
Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.
Breht je opisivao svoje predstave kao "kolektivne političke sastanke" u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama.
"Istorifikacija" je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom "Ne buljite tako romantično" (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Izvor: Wikipedia |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Uvodna reč |
|
Neosporna je činjenica da su danas bogati sve bogatiji, siromašni još siromašniji. Komercijalna civilizacija i globalizacija zatrle su put nekoj novoj ideji i novoj misli. Nova tehnologija je, istina, pomogla u mnogo čemu čoveku, ali ga je isto tako i duhovno unazadila. Ima onih koji kažu da su danas srp i čekić prevaziđeni simboli. Oni misle da u svetu kompjutera, kombajna i robota za srp i čekić više nema mesta i da ti simboli nikome više ništa ne znače. Da li je moderna tehnologija bacila marksizam na đubrište istorije kao što neki tvrde? Ne slažemo se sa takvim mišljenjem. Marks je otkrio da su odnosi među stvarima odnosi među ljudima. To znači da tehnika, sama po sebi, nema nikakvog značaja. Ako se tehnika promenila, nisu se promenili odnosi. I dalje ima onih koji iskorištavaju i onih koji su iskorištavani. I dalje ima onih koji vladaju i onih koji su potčinjeni. I dalje ima bogatih i siromašnih. Štaviše, razlika između bogatih i siromašnih nikada nije bila veća. A sve dok se ne promene ljudski odnosi, srp i čekić ostaju kao simbol borbe onih koji žele da sami žanju i sami kuju budući život. Pročitajte
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
BAKUNJIN, Mihail Aleksandrovič (1814-1876) veliki ruski anarhist i jedan od začetnika ideje anarhizma. |
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
ENGELS, Fridrih (1820-1895) najveći teoretičar marksizma, filozof, marksist, levičar, najbolji Marksov prijatelj i saradnik.
Fridrih Engels rođen je 28. XI. 1820. godine u Barmenu. Poreklom iz bogate trgovačke porodice, Engelsu je bila namenjena perspektivna građanska karijera. Umesto da nastavi putem svoga oca, Engels rano pokazuje znake samostalnosti i već 1838. godine, po završetku gimnazije, odlazi u Bremen gde sluša slobodarske ideje "Mlada Nemačka". |
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
MARKS, Karl (1818-1883) nemački revolucionar, vođa međunarodnog proletarijata, najveći teoretičar socijalističke misli i pokreta, filozof, ekonomist i sociolog. Karl Marks je rođen 5. maja 1818. godine u gradu Triru, u Nemačkoj. Marks je, nakon završene gimnazije, započeo studije prava u Bonu, a nastavio ga je i završio 1841. godine u Berlinu. Još kao mlad, učestvovao je mnogim političkim i drugim ideološkim strujanjima. Već tada, on je proučavao mnoge nauke: bavio se filozofijom, pravom, istorijom, umetnošću i pisao je filozofske rasprave. |
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
Piše: Administrator
Pre više od dva meseca, na televiziji B92 emitovala se emisija "Komunizam i fudbal". Dobro je urađena. Prikazano je kako se igrao fudbal pre više od pola veka i to u komunističkim zemljama (pre svega Sovjetski Savez, a i Mađarska, Čehoslovačka itd). Odlično je primećeno da su tadašnji fudbaleri igrali da bi odbranili i sačuvali ponos komunizma, kao tada neprikosnovenog društvenog uređenja. I kako su ti isti fudbaleri doživljavali oštre kazne ukoliko bi izgubili od nekog. I sve je to tako bilo. Oštro, surovo. Ali, zar je danas bolje? |
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
61. Kanski festival
Soderbergov četvoročasovni epski juriš na „Zlatnu palmu” i Sorentinova storija o demonu Đuliju Andreotiju
Benisio del Toro kao Ernesto Če Gevara
Kan – Prvi utisci o filmu „Če” Stivena Soderberga, sigurno bi bili daleko bolji da projekcija ove četiri i po časa, u kontinuitetu sa kratkom pauzom, duge epske sage o slavnom argentinskom revolucionaru nije usledila posle već osam dana histeričnog gledanja filmova na 61. Kanskom festivalu.
|
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
Igor Grubic, umetnik koji zivi u Zagrebu, proveo je nekoliko dana u Beogradu u okviru programa CZKD-a "+ - 40 godina" pripremajuci se za umetnicku akciju "Mala lekcija citata" koju ce 15.06. u 18h izvesti na ulicama Beograda.
Dan pre akcije, u CZKD-u 14.06. u 18h odrzace se predstavljanje Grubicevih radova.
Tim povodom prenosim intervju Igora Grubica koji je objavljen u Feral Tribunu: |
|
Detaljnije...
|
|
|
Tuesday, 24 June 2008 |
|
KAPITALIZAM guta sve, pa čak i najljuće neprijatelje, kakav je bio Ernesto Če Gevara, najslavniji gerilac 20. veka, koji je i danas, na pragu trećeg milenijuma, veoma tražena marka na svetskom tržištu postera, suvernira i raznih slikovnica sa likom argentinsko-kubanskog "geriljerosa".
"Niko nije u stanju da izračuna, prebroji i proceni, piše 'Los Anđeles Tajms', u kolikim tiražima je štampan, crtan, vezen, slikan i reporodukovan lik Če Gevare, ali se bez bojazni može reći da niko u istoriji sveta nije dosegao tako nešto."
|
|
Detaljnije...
|
|
| << Početak < Prethodna 1 2 3 4 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 34 - 40 of 40 |
|
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
|
 |
|
|
Saradnja |
Šaljite nam vesti, analize, komentare, reagovanja na temu levice.
Vaši prilozi su dobrodošli. Dostavite nam ih na Prilozi |
|
Događaji |
14. jul 1789. Francuska buržoaska revolucija
5. maj 1818. rođen Karl Marks
28. jun 1914 Počeo Prvi svetski rat
7. - 8. novembar 1917. Oktobarska socijalistička revolucija
1. septembar 1939. počeo Drugi svetski rat
22. jun 1941 Staljingradska bitka
26. novembar 1942. osnovan AVNOJ (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije)
21. - 29. novembar 1943. Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu
29. novembar 1945 stvaranje FNRJ (Federativne narodne republike Jugoslavije) buduće SFRJ
1968. veliki studenstki nemiri po čitavoj Evropi
|
|
|
 |
|
 |
| |
|
Home | Pretraga | Uvodna reč | O nama | Tekstovi | Filozofski kutak | Vesti | Levičari | Lik i delo |